РТ: „Губљење времена и ресурса“: Норвешки истраживачи позивају против чишћења мора од плутајућег пластичног отпада
Чишћење плутајуће пластике из мора је „изгубљени случај“ и покушај њеног уклањања заправо може донети више штете него користи, сугерише се у новом истраживању. Уместо тога, напори за чишћење требали би се усредсредити на смеће избачено на обалу.
"Отпад у мору је изгубљен случај, нема смисла да се то чисти", саопштио је тим у недавно објављеном истраживачком раду.
Разноврсна пластика која плута морем превише је расута да би се лако уклонила, тврде истраживачи. Покушај извлачења не само да је непропорционално скуп и дуготрајан, већ може донети више штете него користи. Стављањем великих мрежа уловиће се „превише рибе и дивљих животиња у поређењу са количином смећа“, наводи се у раду.
„Поред тога, смеће се често налази где је морски живот и органски материјали који су важни за екосистеме и животиње које тамо живе. У најгорем случају ризикујемо да нанесемо више штете него користи ако будемо ловили мрежама по подручјима“, рекао је водећи аутор истраживачког рада Јаник Фалк-Андерсон за НРК.
Уместо да губе време и ресурсе на чишћењу отвореног мора, људи би се требали усредсредити на ручно сакупљање смећа избаченог на обалу, што је далеко нежнија и ефикаснија метода.
„Ето, купите једну по једну ствар", објаснио је Фалк-Андерссон.
Истраживање је похвалио норвешки министар за климу и животну средину Свенунг Ротеватн, који је истовремено описао загађење пластиком као брзо ескалирајући проблем који се мора решити широким међународним напорима.
„Веома је добро што се критични нагласак усмери на чишћење пластике у мору. Дуго смо истицали да чишћење у морским подручјима започиње на погрешном крају и да постоји ризик од нарушавања живота у мору приликом вађења пластике“, рекао је Ротеватн за НРК.
Током последњих година, загађење пластиком постало је један од главних еколошких проблема, с тим што количина отпада који плута по океанима расте алармантном брзином. Према различитим проценама, око 15 тона пластике допсе у мора планете сваког минута.
Осим што закрчује водене путеве и формира читава плутајућа острва, попут озлоглашеног Великог пацифичког смећа, пластика представља велику опасност за дивље животиње. Животиње се заплићу у пластичном смећу, гуше се у њима, те им се запуши стомак толико да постану неспособни да конзумирају и сваре праву храну. Мале честице пластике, такозвана микропластика, акумулирају се у телима и ткивима различитих организама и на крају се враћају пошиљаоцу - људима - у морску храну коју конзумирамо.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Luc Gnago / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
