Открића руских археолога

Сезона 2010. године је била за руске археологе невероватно богата  јединственим пренеражујућим открићима. 36 експедиција у Русији и иностранству богата су открићима која мењају представу научника о прошлости.
 

 У процесу изградње олмипијских објеката на нови начин је откривена историја Сочија и Црноморске обале Краснодарске покрајине. Близу будуће престонице Олимпијаде-2014 били су нађени остаци хришћанског храма из 10.-11. века, саграђеног у традицијама византијске архитектуре. То је било потпуно неочекивано за археологе. Територија Сочија се им увек чинила празном. Био је осећај, - каже професор Института археологије РАН Владимир Седов, - да су срединм 19. века овамо дошли Руси, основали летовалиште, те је даље овде нешто настало.
 

Одједном је испало, - наставља научник, - да је пред нама доста густо насељена у Средњем веку, у византијско време земља са сјајном културом и архитектуром. Та се територија звала Зихија. Вероватно она није имала државу. Тамо су живели засебни феудални кланови. Они су у процесу христијанизације били  способни да наруче велике квадратне храмове са четири стуба, са зидовима дугачким по 20 метара. Културно су ти споменици повезани са источним делом Византијске империје, одакле је вршена христијанизација Абхазије, Аланије и Зихије.
 

До још једног открића је дошло  у Јарослављу. Недавно је тај руски град прославио 1000. годишњицу. Међутим, тај су датум измислили историчари, јер никаквих материјалних сведочанстава археолози нису имали, - каже руководилац радова на ископинама у Јарослављу Асја Енговатова.
 

Интрига је била у томе што пре неколико година нисмо знали слојеве из 11. века, када је био основан Јарослављ. Датум је био, а археологије није било. Захваљујући великој грађевинској активности у вези са јубилејем појавила се могућност да копамо у центру града, тако смо дошли до слојева из 11. века. Дакле, данас можемо тачно рећи да је у то време постојала ограђена територија – фортификацијски град.
 

Исто тамо, у Јарослављу била су нађена три  лична оловна  печата из 12.-13. века, између њих и  печат првог јарославског кнеза Всеволода, који је погинуо у битци с Татрима 1238. године. За археологе су таква открића велика реткост и невиђени успех. Обично они налазе безимене предмете, када није познато коме су припадали артефакти – ћупови, прстенови, минђуше и друге ствари.

Један од најмаркантнијих догађаја ове сезоне су постале ископине у Јерихону на парцели која припада Русији, где ће бити уређен комплекс музеја и парка. То су прве ископине руских археолога на Светој земљи после обуставе истраживања хришћанских споменика у Палестини 1917. године. Овог лета су научници нашли комплекс византијских грађевина из 6.-7. века, претпоставља се да су то остаци манастира, - прича руководилац радова Леонид Бељајев.

 Главно откриће је мозаик у боји из краја 5. – почетка 6. века са веома сложеним плетеним орнаментом. Он је направљен од ситних каменчића у боји. Сложена геометрија, много флоралних сижеја, пре свега у облику вазе, из које вири лоза са грожђем. То је  чести хришћански евхаристички симбол.

2010. година је додала ново знање о различитим епохама, променила многе представе о прошлости, учинила слику протеклог времена тачнијом и веродостојнијом. Скице се претварају у слике, - сликовито кажу археолози, оцењујући резултате протекле сезоне.