Русија и НАТО могу заједно да се сурпотставе савременим изазовима

Супротставити се савременим изазовима могуће је само колективним напорима свих држава и међународних организација. Такво уверење изразио је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров у публиакцији у руским медијима уочи самита Савета Русија-НАТО, који ће бити одржан у Лисабону 20. новембра.
 

Сергеј Лавров је потврдио спремност руске стране да сарађује са Алијнсом у широком кругу питања. Он сматра да је неопходно превести на језик конкретних дејстава оне декларације које су се давале приликом формирања Савета Русија-НАТО о недељивости безбености земаља Евро-аталнтског простора. Декларације које нажалост нису оваплоћене у живот.
 

Позитивно расположење демонстрира и генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен. Самит у португалској престоници, изјавио је он, биће сведочанство „свежег старта“ у односима Русије и Запада. Будућност Русије Андрес Фог Расмусен види у сарадњи са ЕУ и НАТО-ом. За њих, по његовим речима, односи са Русијом су веома повољни са тачке гледишта проширења трговине и јачања безбедности. На форуму у Лисабону очекује се завршетак прве у историји заједничке анализе претњи по безбедност 21. века.
 

Намере су позитивне, одговарају духу и потребама времена. Питање је колико оне могу да се реализују. Питање није пусто. После распада бившег СССР такође је било много разговора о новој ери у односима између НАТО-а и демократске Русије. Бившем председнику СССР Михаилу Горбачову дата су обећања да ће алијанса проширити своју делатност ван граница традиционалне зоне утицаја. Резултат се испоставио обрнутим. Обећања су била прекршена. На крају су чланови НАТО-а постали не само бивши партнери СССР из Варшавског уговора, већ и бивше совјетске прибалтичке републике које су добиле независност. А границе НАТО-а, његове војне базе приближиле су се руским границама. Забринутост Русије не узима се у обзир. Шта више, исти тај Андрес Фог Расмусен представља ствар као да је Русија добила проширењем НАТО-а, потшо је стекла „стабилне и предвидиве суседе“.
 

Једна од тема које ће се разматрати у Лисабону биће формирање противракетног штита за европу уз учешће НАТО-а и Русије. Сергеј Лавров је поздравио жељу да се реши проблем ПРО колективним напорима. Али Русија, подвукао је он, желела би да схвати како се види ахитектура и перспективе развоја хипотетичног система ПРО, ко и како може њиме да управља. Учешће РФ у европском ПРО може бити само на основу равноправне сарадње. При томе треба да постоје гаранције да у било којим околностима неће бити нарушена статешка стабилност.
 

Неким учесницима Северноатлантске алијансе учешће Русије у формирању противракетног штита чини се другачије. Позовимо се на изјаву коју је дао у понедељак стални представник САД у НАТО-у Ив Дадлер. Русија, изјавио је он, убудуће неће моћи да управља системом ПРО, мада је позивају на учешће у његовом формирању. При таквом прилазу тешко да се може говорити о партнерским односима и поверењу.