Тешко бити инжењер у земљи економиста

 
Некада је била част завршити неки од факултета техничких наука. Времена су се промијенила, па је данас све мање младих људи који се одлучују да упишу неки од ових факултета, из простог разлога што их мало ко подржава, а и кад студирање приведу крају, то не значи да ће лакше доћи до посла.

Најгоре је од свега што и када се инжињери запосле, плате су им веома мале.

У таквим околностима дјеца се тешко и ријетко опредјељују за дефицитарна занимања. Данас је важно само добити статус вискокообразованих,  угурати се у политику и онда у животу ријешиш све проблеме.

Млади виде да најбоље пролазе они који су завршили неке од факултета друштвеног смјера, који су, опет, много ближи политици него друштву. С дипломама с тих високошколских установа важно је запослити се у некој државној установи, јер ти службеници најбоље живе.

Што се тиче дефицитарних занимања, мислим да у том дијелу држава мора мало више повести рачуна, а кад кажем држава, првенствено мислим на ресорна министарства, поготово она која имају везе с привредом.

Дјеци која студирају ове факутете треба омогући стипендирају, да буду гости на школовању дефицитарних кадрова, да им се обезбиједи посао након тога. Морају негдје обављати праксу, јер студенти када заврше факултете, добију дипломе, а немају праксу, тек тада се нађу у проблему и морају се сналазити.

Најбоље рјешење за студенте машинства, електротехничке струке, геодезије и других дефицитарних занимања јесте да то школовање буде бесплатно, без обзира да ли је њихов успјех седмица или десетка.

Треба да постоје предузећа гдје ће обављати праксу, како би поред теоретског дијела, савладавали и практични, те да када заврше студије излазе с факултета спремни. На тај начин једино могу преузимати одређене послове.

У овим временима имамо више банака него предузећа металске и електроиндустрије и зато је проблем запослити студенте који су се образовали за дефицитарна занимања, а економисти док заврше, већ су у банци.

Данас нашој земљи не требају инжењери, изгледа да требају само економисти.

Није згорег подсјетити на једну занимљиву чињеницу - бањолучки "Чајевец" некада је имао више електоинжењера него данас комплетна привреда РС!