Годишњица победе Месеца

Русија слави годишњицу велике космичке победе. Пре 40 година, у новембру 1970. године, на површину месеца достављен је први самоходни робот – Луноход-1. Он је започео епоху међупланетарне станице принципијелно новог типа на даљинско управљање са Земље. Овакав принцип управљања Американци су применили тек 27 година касније, приликом конструисања станице за Марс.
 

У јеку «хладног рата» све космичке мисије су се припремале у режиму највеће тајности. Ни совјетски Луноход није заобишла оваква судбина. Нико није могао да претпостави, која је сврха ограђеног полигона на Криму, где је робот учио да савладава препреке. Нико није видео његове тренинге на Камчатки, где пејзаж личи на пејзаж на Месецу. Чак ни о старту није било никаквих саопштења. У званичној изјави било је речи само о пуштању у погон станице «Месец-17». Тек кад се станица успешно спустила у рејону Мора Киша и кад је из ње изашао апарат од 840 килограма, за Луноход је сазнао цео свет. О његовим задацима говори навигатор Лунохода-1 Викентиј Самаљ.
 

Планирано је проучавање топографског и геолошко-морфолошког стања локалитета, одређивање састава и физичких особина тла на Месецу, истраживање атмосфере радијације на траси лета и површини Месеца, истраживање рендгенског космичког зрачења и експеримент у вези с ласерском локацијом Месеца.
 

Апаратом је управљала петочлана група, која је месечеву панораму видела на телевизијским мониторима. Управљање је било необично: свака команда се извршавала са задршком од две и по секунде – толико времена радио сигнал иде до Месеца и назад. Возачи су Луноход возили 322 дана, после чега се веза с њим изненада прекинула, а покушаји да се обнови су се завршили неуспехом. За то време он је прешао више од 10 километара, пренео је на Земљу 20 хиљада телевизијских снимака и податке о својствима тла на местима бушотина. Оваква достигнућа је 1973. године надмашио његов наследник Луноход-2, који је на Месецу провео око 4 месеца. Он је успео да савлада 37 километара и да пошаље 80 хиљада снимака, као и да обави сложене експерименте.
 

Главна тајна лунохода откривена је тек након неколико деценија. Они су замишљени као подршка експедиција и месечевих база с пилотима, за шта нису знали чак ни многи конструктори, наставља Викентије Самаљ.
 

Замишљено је да космонаути стигну на Месец и да се укрцају у резервни брод са стране, ради додатног осигурања. Ако би се главном нешто десило, космонаут би се кретао ка резервном броду специјалним колицима, причвршћеним за Луноход.
 

 Међутим, средином 70-их година совјетско руководство је пребацило акценат на аутоматске марсовске станице. Планови за пилотиране летове на Месец су били укинути, Луноход-3 који је већ био готов остао је на Земљи, иако је старт планиран за 1977. годину. Могло је врло лако да се догоди да се совјетски космонаути возе баш њим.
 

Потомци Лунохода засад нису имали прилике да полете у космос. Истина, други њихови потомци су успешно радили на Земљи. После несреће у Чернобиљу требало је рашчистити пробијени кров енергетског блока изнад реактора, који је експлодирао. Војска је имала булдозере, којима се управљало уз помоћ радија, али би се под њиховом тежином кров провалио. Руководство СССР се обратило конструкторима Лунохода и они су у невероватном року, за свега две недеље, направили два лака теренска возила,  која су успешно обавила све задатке.
 

Сад, 40 година касније, Русија има намеру да се врати на Месец, на који након два изасланика, која су се тамо заувек смрзла, није слетео ниједан апарат. 2013. године биће послат апарат «Луна-Глоб», а после 2015. – «Луна Ресурс», у саставу станице биће велики самоходни робот. Као места за слетање изабрани су рејони полова. По прогнозама, тамо има воде и управо одатле има смисла започети освајање Земљиног сателита. За тачно мерење растојања и обрачун орбита, ма како то чудно било, још увек може добро доћи Луноход-1, испоставило се да од свих апарата остављених на Месецу он најјаче одражава ласерски сигнал.
 

А јединствене технологије, створене приликом конструисања лунохода, и дан-данас се примењују у космосу – навешћемо само јединствене електромоторе, који издржавају вакум.