Најпопуларнија књига

Који је најбржи и најмањи аутомобил на свету, ко је најјачи човек на планети и где живи мачак гигант – ове и мноштво других чињеница можете сазнати ако завирите у Гинисову књигу рекорда. Данас се обележава Светски дан једног од најпопуларнијих издања у свету: по тиражу Гинисова књига рекорда заостаје само за Библијом.
 

Празник је био утврђен 2003. године, пошто је број примерака књиге премашио сто милиона. А прва кљига је била одштампана 1955. године и називала се Књига суперлатива. О највишем и најнижем, највећем и најмањем, најбржем, најстаријем, најновијем, најтоплије, најхладнијем најјачем. Идеја њеног настанка припада произвођачима пива Гинис. Једном за вечером они су почели да дискутују која је најбржа птица на свету. Касније се појавила идеја да се сакупљају подаци о разним рекордима. Свар је дошла до тога да се Гинисова књига издаје у сто земаља света.
 

У Русији постоји своја Кињга рекорда, која региструје све нај-нај, прво и једнио у нашој земљи. Она се појавила 1989. године и у многоме се разликује од британског оригинала, говори главни уредник руске књиге Алексеј Свистунов.
 

Наше издање је озбиљније, пошто низ достигнућа које региструју Енглези за Руса је сасвим нејасан. На пример, рекорди везани за избацивање црва из земље. За мене као главног уредника то се чини сасвим бесмисленим послом, пошто ми немамо такву традицију да сипамо хемикалије у покушају да са квадратног метра избацимо максимум црва. Истовремено у нашој књизи постоје достигнућа којих уопште нема код Британаца. То је на пример највиша руска пећ. Она је виша од шест метара и изазива понос.
 

Из руске Књиге рекорда се може сазнати много тога занимљивог. На пример, да је високо здање Московског универзитета највише у свету универзитетско здање. Оно је високо 240 метара, има 32 спрата и 40 хиљада соба. А Храм Христа Спаса је највиши православни храм на свету. У Ермитажу у Санкт-Петербургу чува се најстарији тепих на свету, стар две и по хиљаде година. Он је био пронашен 1947. на Алтају и припадао је племенима сточара који су живели тамо у 5. веку пре нове ере.
 

У руску Књигу рекорда пријаве стижу сваког дана. Шта све не предлажу људи, говори Алексеј Свистунов, од нових стилова пливања до нове спортске опреме или некаквих необичних предмета. Фикстирају се само она достигнућа која су јасна и занимљива свима, подвлачи главни уредник издања.
 

Ако говоримо о недавно регистрованим рекордима, то је најдужа руска торта – 247 метара. То је јединствено достигнуће које ће се држати вероватно деценију. Торта је била направљена 3. октобра у Астрахану за Дан града. Истог дана у граду је било организовано највеће коло на свету. 6974 астраханца усело се за руке и опасало астрахански кремљ. Постојеће светско достигнуће мало је ниже и добили смо одговор из Гинисове књиге рекорда да овај рекорд може да претендује на светско првенство.
 

Руси су више пута доспевали у Гинисову књигу рекорда. Најпознатији је Борис Јељцин: 1989. године он је на изборима за Врховни Савет сакупио невиђену предност у гласовима бирача – за њега је гласало 4 726 112 људи више него за његовог супарника, који је добио мање од 400 хиљада гласова. Истакнути руски лекар Фјодор Углов унет је у Књигу рекорда као најстарији активни хирург. До саме смрти у 104. години он је вршио сложене операције и био на челу Савеза борбе за народну трезвеност.
 

У Гинисовој књизи рекорда много је руских спортиста. Никоме до данас не полази за руком да превазише достигнућа гимнастичарке Ларисе Латињине. Она је шампионка 3 Олимпијаде за редом, добитница 9 златних олимијских медаља и највећег броја олимпијских одличја – 9 златних, 5 сребрних, 4 бронзане. Ништа мање упечатљиве резултате има чувена клизачица Ирина Родњина. За 12 година она није изгубила ни једно међународно такмичење, победила је на три Олимпијаде, 10 светских првенстава и 11 европских.
 

Међу најистакнутијим рекордерима Гиниса британски лист Индепендент својевремено је прогласио Јурија Гагарина и насеље Ојмјакон у Јакутији. Гагарин је био први човек у космосу, а јакутско место се прославило као најхладније насеље на планети – 1933. године тамо је била регистрована температура од -68 степени Целзијусових.