Каспијско море у правном пољу

Самит прикаспијских држава – Русије, Азербејџана, Ирана, Казахстана и Туркменистана, који је одржан у Азербејџану, показао је њихову намеру да активније напредују у решавању питања о правном статусу Каспијског мора.

У Бакуу су донета два документа – заједничка изјава председника о резултатима самита и главним правцима будућег рада, као и споразум о сарадњи у области безбедности. Споразум о безбедности има велик значај, што су признале све стране у преговорима. Он показује да прикаспијске државе поседују довољан потенцијал за обезбеђење безбедности у региону без ангажовања трећих сила. То је посебно истакао руски лидер Дмитриј Медведев.
 

Јединствени смо у томе да сами одговарамо за ситуацију у Каспијском региону. Управо зато јача искључив прерогатив прикаспијских држава на решавање читавог дијапазона питања регионалне безбедности. Ако у неком тренутку ослабимо међусобну сарадњу – можете бити сигурни да ће нашим питањима желети да се баве друге државе, које немају никакве везе с Каспијем, али којима је занимљиво да се овде појаве ради решавања сопствених економских, па и политичких задатака.
 

Практично, потписани споразум представља известан оквирни политички документ, који показује колективну одговорност прикаспијских држава на сузбијању терористичких претњи, незаконите трговине дрогом и других изазова савременог света.
 

Главни задатак одржаног и предстојећих самита биће рад на конвенцији за правни статус Каспијског мора, чије ће прихватање одузети још неко време. Као што је познато, Каспиј је богат минералним и биолошким ресурсима. Само доказане резерве нафте у региону се процењују на више од пет милијарди тона, а гаса – на 8 трилиона кубних метара. Данас је једини озбиљан проблем, који омета потпуно освајање ових богатстава недостатак јасног правног статуса Каспијског мора и принципа његове поделе. Пет приобалних држава се баве његовим решавањем од момента распада СССР, али засад не могу коначно да се договоре. Први пут су стране покушале да означе своје позиције 2002. године на првом самиту у Ашхабаду. Међутим, после тога је уследио петогодишњи прекид.
 

Међутим, ни после обнављања сусрета преговори не иду глатко. Русија, Азербејџан и Казахстан су потписали документа о разграничењу дна северног дела мора, али остаје нерешено питање коришћења његове акваторије. Иран предлаже да се море подели на пет једнаких делова. Баку је против оваквог наступа. До данас није решено питање средишње линије, на основу које ће се дефинисати граница националних сектора Туркменистана и Азербејџана.
 

Међутим, на садашњем самиту је запажен озбиљан напредак у решавању ових проблема. Председници држава су наложили надлештвима да у року од три месеца усагласе ширину националне зоне сваке од земаља према мору. Највероватније је да ће рад на конвенцији о правном статусу Каспијског мора бити завршен у блиској будућности.
 

С тачке гледишта Медведева, сусрет је био ефикасан. Председници су се договорили да проблеме Каспија размотре на највишем нивоу за годину дана. Осим тога, треба да се обави најмање пет рунди преговора на нивоу стручњака. Следећи самит биће одржан 2011. године у Русији. Могуће је да ће овај сусрет ставити тачку на „и“ у многим споровима и омогућити да се богатства Каспија освајају ефикасно, да се заједнички штити његова екологија. Међутим, већ сад, у Бакуу, стране су се договориле да уведу мораторијум на риболов јесетре на пет година.