РТ: Русија подноела тужбу против Украјине због масакра на Мајдану, цензуре, дискриминације и блокаде воде Криму
Генерално тужилаштво Русије саопштило је да је покренуло поступак против украјинске владе пред Европским судом за људска права, због низа догађаја повезаних са "Мајданом" 2014. године и грађанског рата у земљи.
У данашњем саопштењу, званичници у Москви открили су да су се први пут обратили Европском суду за људска права. Према саопштењу, они траже да судије испитају „одговорност украјинских власти за смрт цивила, незаконито затварање и сурово поступање са људима“, како на Мајдану, тако и у сукобу у Донбасу који је уследио.
Низ крвавих инцидената дефинисао је сукоб из 2014. године, укључујући смрт десетина присталица пуча и 39 демонстраната против "Мајдана" убијених када је запаљен Дом синдиката у Одеси. Десетине присталица "Мајдана" убијено снајперском ватром на централном тргу Кијева у фебруару те године, у инциденту који никада није правилно истражен. Неки историчари, попут канадско-украјинског професора Ивана Качановског, доводили су у питање да ли је тај напад организован, у покушају да се распламса антивладино расположење.
Друго спорно подручје је одлука Кијева да блокира витални канал којим су водом снабдевани становницима полуострва Крима. Канал изграђен у совјетско доба, украјински званичници су затворили у знак протеста због поновног уједињења Крима са Русијом 2014. године, што је изазвало водену кризу широм региона. Москва је сада уложила значајне суме новца у обнављање приступа слаткој води.
Друго спорно подручје је одлука Кијева да блокира витални канал који је пружао воду становницима спорног полуострва Крим. Изграђени у совјетско доба, украјински званичници су затворили залихе у знак протеста због поновног упијања територије од стране Русије 2014. године, што је изазвало водену кризу широм региона. Москва је сада уложила значајне суме у обнављање приступа слаткој води.
Последњих месеци Русија се суочила са две одвојене неповољне пресуде Европског суда за људска права. Раније ове године, суд је донео одлуку да Русија да пусти затвореног опозиционара Алексеја Наваљног, одлуку коју је руски министар правде Константин Чујченко описао као мешање у руски правни систем и суверене послове.
Такође, раније у јулу, Суд је донео одлуку да Русија мора одмах да прихвати ЛГБТ+ бракове, пресудивши у корист групе подносилаца тужбе у којој се наводи да њихова партнерства нису адекватно призната. Портпарол Кремља Дмитриј Песков осудио је одлуку рекавши да је „према нашем уставу то немогуће“. Низ уставних амандмана усвојених након гласања широм земље прошле године укључивао је посвећеност заштити „институције брака као заједнице мушкарца и жене“.
Извор: РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Vincent Kessler; (inset) © Getty Images / kutaytanir; © Getty Images / visual7 / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Канцеларија немачког канцелара наводно је одбила да разјасни да ли је добила упозорења пре минирања руских гасовода...
Украјинске снаге извеле су ракетни напад на град Киров, изазвавши пожар у индустријском погону, који је у међувремену угашен, саопштиле су локалне власти....
Једна радница је погинула, а још три особе су у болници након ноћних напада на објекте компаније „Вајлдберис“ на југу Русије...
У ноћном нападу погођена су два брода, лучка инфраструктура, резервоари са горивом, логистички центар и обалска ракетна батерија, саопштила је Москва...
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Остале новости из рубрике »















