Русија насељава тачке Легранжа

Русија ће 2013. године лансирати велику научну станицу за проучавање Васионе, космичку опсерваторију Спектар-Рентген-Гама. Станица ће радити у једној од тачака Легранжа.
 

Научници одавно знају за ту тачку, која се налази на милион и по километара од Земље у страну супротну од Сунца. Космички уређај смештен тамо остаће непокретан у односу на Сунце и земљу и стално ће се налазити у њеној сенци. Наша планета ће бити природни екран од сунчевог осветљења и сметњи, тако да ће бити могуће да се прецизније наштимају уређаји на најстарије и најудаљеније објекте Васионе, каже руководилац одељења ЦНИИ машиноградње Константин Јолкин.
 

Спектар-Рентген-Гама је врло озбиљан уређај, он ће истраживати најинформативнији део рентген и гама дијапазона у области високих енергија рентгенског и гама зрачења. Управо је то најтананија структура актуелне Васионе. Моћи ће да се уз његову помоћ виде они догађаји који су се дешавали неколико стотина хиљада година после Великог праска.
 

Није искључено да ће руска станица помоћи да се одгонетне космички феномен као што су гама-експлозије. Научници сматрају да се експлозије појављују приликом пада звездане супстанце у велике црне рупе и приликом додира периферије наше Васионе са другим хопотетичким васионама које се састоје од антисупстанце.
 

У тачки Л2 већ ради сонда НАСЕ Вилкинсон и два телескопа Европске космичке агенције – Планк и Гершељ. Вилкинсон и Планк састављају карте првобитног реликтног зрачења. А Гершељ, инфрацрвени телескоп са великим огледалом, разматра особености првобитне Васионе коеј се не могу видети помоћу обичне оптике. Насељеност тачке Л2 ће се увећавати. Осим руске опсерваторије до 2015. тамо ће се појавити телескоп НАСЕ Џејмс Веб и европски Гаја. Научни подаци са свих уређаја допуњавају једни друге, пошто они раде у резонансним дијапазонима, подвлачи Константин Јолкин.
 

У томе је и снага савремене ванатмосфереске астрофизике, што се сваки нови пројекат замишља тако да се затвори скоро читав дијапазон спектра екелтромагнетних зрачења и да се добије информација о Васиони. И о оној која је била, и о оној која се налази ближе нама. Да боље схватимо где живимо и шта нас чека. И чак да ли је наша Васиона усамљена? То је једно од питања које се поставља како пред америчким и европским телескопима, ако и пред руском опсерваторијом Спектар-Рентген-Гама.
 

По речима научника, Русија планира лансирање уређаја и у друге тачке Лагранжа земаљске орбите – Л4 и Л5, где је повољно сместити средства за праћење потенцијално опасних астероида. Једна од тих тачака клизи по орбити испред Земље, друга иза, формирајући заједно са Земљом и сунцем правилан троугао. Тачкве тачке постоје и код других планета, чак и код Месеца. Практично интересовање престављају Л4 и Л5 месечеве орбите. Оне ће бити важне у процесу совајања сателита Земље, када започне реализација пилотираних експедиција, наставља Константин Јолкин.
 

Ове области су најоптималније како за смештање сателита за везу и навигацију, тако и за осигуравање транспортних операција, тачније летова са могућим пуњењем горива и каснијим слетањем на читавом месечевом глобусу.
 

Лансирање станица у месечеве тачке Л4 и Л5 укључено је у руске космичке пројекте. У перспективи може бити проучено питање о слању научних станица у Л4 и Л5 других планета. Ради се о томе што те зоне представљају гравитационе клопке, тамо се скупља међуплантерана прашина, чак астероиди. Марс, на пример, има четири позната таква астероида, а Јупитер преко сто. Није искључено да космичка прашина која доспе у клопку може да се испостави старијом од самог Сунчевог система.