Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

Немачке трупе су 8. септембра 1941. године заузеле град Шлиселбург и самим тим су на копну затворили обруч око Лењинграда. Једина нит која је спајала други по значају град СССР-а са слободном совјетском територијом био је правац дуж Ладошког језера који је остао запамћен као „Пут живота“, пише Russia beyond.

Лењинград је провео 872 дана под опсадом немачких, финских, шпанских и италијанских трупа, очајнички покушавајући да опстане. Између 650.000 и милион и по становника града је изгубило живот услед хладноће, артиљеријске паљбе, ваздушних напада и нарочито глади.

Копнена комуникација са слободном совјетском територијом обновљена је за време офанзиве „Искра“ у јануару 1943. године, када су совјетске трупе ослободиле Шлиселбург. Годину дана касније Црвена армија је извела операцију „Јануарски гром“ и одбацила непријатеља 100 километара од Лењинграда. Тако је ликвидирана опсада која је трајала 872 дана.

1. Б. Угаров. „Лењинграђанка, 1941.“

 

Борис Угаров/Државни руски музеј, 1961.

2. В. Кучумов. „Испред Марсовог поља, 1942.“

 

Василиј Кучумов/Виртуални руски музеј

3. Иља Глазунов. „Сећања из детињства. Лењинградска опсада“

 

Иља Глазунов/Галерија Иље Глазунова, 2004.

4. В. Кучумов. „Обала неве испред Зимског дворца, 1942.“

 

Василиј Кучумов/Виртуелни руски музеј

5. П. Белоусов. „Из опсадног дневника“

 

Петар Белоусов

   
6. К. Рудаков. „Мајка. Опсада“

 

Константин Рудаков/ Чувашки државни музеј уметности

7. С. Боим. „Ладога – пут живота“

 

Соломон Боим/Галерија слика града Красноармејска Московске области,1949.

8. Н. Цицин, „Опсадни хлеб“

 

Никита Цицин, 1987.

9. Иља Глазунов. „Глад“

 

Иља Глазунов/Галерија Иље Глазунова, 1956.

10. Л. Кривицки. „Опсада. Говори Лењинград“

 

Леонид Кривицки, 1967.

11. С. Боим. „Крстарица ’Киров’ отвара паљбу“

 

Соломон Боим, 1944.

12. Ј. Непринцев. „Опсада, 1943.“

 

Јуриј Непринцев, 1943.

13. А. Харшак. „Зашто?“

 

Александар Харшак

14. В. Серов, И. Серебрјаниј, А. Казанцев. „Опсада Лењинграда – пробој, 1943.“

 

В. Серов, И. Серебрјаниј, А. Казанцев/Колекција државног Руског музеја, 1943.

15. А. Пахомов. „Ватромет 27. јануара 1944.“

 

Алексей Пахомов/Колекција државног Руског музеја, 1944.

Russia beyond