Алтерантивна енергетика: за и против

Алтернативни извори енергије последњих година занимају не само научнике. Коришћење енергије ветра, сунца и других природних ресурса који нису нафта и гас постала је програмска тачка горивно-енергетске стратегије развијених земаља света. Међутим међу стручњацима не јењавају спорови о ефикасности, реалним могућностима и размерама коришћења зелених технологија у енрегетској сфери.
 

Ако код вас стално дува ветар, користите његову енергију – овај позив звучи врло убедљиво. Али у пракси се испоставља да није све тако једноставно. На пример, у Великој Британији еколози протествују против иницијативе Агенције за животну средину да се постави 80 еолских генератора на обали Темзе, реци Медвеји делу мочвара где живи мноштво ретких птица. По њиховом мишљењу ветрењаче не само да ће бити опаност за популацију птица, већ ће и нарушити најбоље пејзаже земље, на пример недалеко од Ексмурског националног парка, вршећи при томе минимални утицај на успех борбе против климатских промена.
 

Други пример је Данска, где су почев од 80-их година 20. века биле издвојене огромне државне субвенције за еолску енергетику. Професор Копенхагенске школе бизниса Бјорн Ломборг у чланку Зелена псеудореволуција  разматра о економској неефективности масовног коришћења турбина на ветар, изграђених у земљи. Он примећује: важан моменат је то што су многе зелене технологије нерентабилне, у крајњој линији за сада. Када би оне биле рентабилне, очигледно не би требало да буду субвенциониране.
 

Разуме се, у том случају реч је не о одустајању од кроишћења енергије ветра, већ о њиховом уделу у горивно-енергетском балансу земље. Осим тога, хиљаде данских ветрењача наноси штету екологији, сматра експерт Руског Савеза индустријалаца и предузимача, доктор техничких наука Валентин Иванов.
 

Оне заузимају превелик простор. Узмимо нашег академика Вернацког, који је говорио да ако више од 12% узимате нешто од природе, нарушавају се екосистеми. То је истина. Не сме се много узимати. Зато што оне пореграђују токове задуха. Ови токови нису ништа друго до равнотежа енергетске размене међу врућим и хладним областима. Зато, наравно, не могу се предвидети последице данског експеримента.
 

Искуство страних земаља на коришћењу алтерантивних извора енергеије показује да Русија, која заузима прво место у свету по истраженим резервама нафте и гаса, нема потребу за такозваном зеленом револуцијом. Али про тиме је неопходно да разрађује своје пројекте обновљивих извора енергије, сматра Валентин Иванов.
 

Треба умети пројектовати и правити ветрењаче. Макар од 30 киловата. То треба умети. Треба васпитавати и поседовати кадрове. Друга је ствар у ком обиму и где уводити, то је већ питање. Имамо много предлога на ту тему. Поводом пловећих еолских централа или на пример поводом соларних станица. Не сме се заостајати у технологијама. То није позив да сви корачају под неким паролама, већ да технологије морају да нагомилавају некакву критичну масу. Тиме се треба бавити, на то треба тришити новац, то је елемент културе.
 

У различитим регионима Русије прилично успешно се користе могућности соларне, еолске и геотермалне енергетике. Велики потенцијал, по мишљењу стручњака, имају пројекти на спаљивању биомасе. По изјави руског министра за енергетику Сергеја Шматка, удео обновљивих извора енергије до 2015. ће износити 4,5 процената укупног енергетског биланса земље.