РТ: Русија треба да безбедносне гаранције да Западу - Украјина

04.02.2022. год.

Москва је дужна да увери земље да не гаји агресивне намере, наводи Кијев

Уместо да тражи уверавања од Вашингтона и НАТО-а, Русија би требало да обезбеди Западу безбедносне уступке, инсистира украјински министар спољних послова, док тензије расту широм Источне Европе.

Говорећи у оквиру министарског састанка "Букурештанске деветорке" НАТО-а у четвртак, Кијева Дмитриј Кулеба рекао је да је крајње време да Запад преузме одговорност и покрене разговоре о кључним питањима европске безбедности.

Како се наводи у саопштењу украјинског министарства, Кулеба је рекао да је неприхватљиво да земља, која је, према његовим речима, окупирала делове Грузије, Украјине и Молдавије, врши сајбер нападе и шири дезинформације - тражи уверавања о својој забринутости. Москва је, међутим, раније демантовала такве наводе.

„Уместо тога, евроатлантска заједница би требало да поставља таква питања Русији“, додао је он.

„Када ће Русија свима нама објаснити како разуме сопствену посвећеност да не јача своју безбедност на рачун других, укључујући Украјину?“

Кулеба је такође рекао да су земље "Букурештанске деветке" - Бугарска, Чешка, Словачка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска и Румунија - сувише упознате са „сферама утицаја“ из совјетског доба.

„У нашем заједничком интересу је да учинимо све да спречимо Русију да поврати своју сферу утицаја у савременој Европи“, рекао је он и додао да њихово јединство и чврстина „могу да заштите безбедност“ на континенту.

Западни лидери су у више наврата изражавали забринутост да су руске снаге наводно распоређене на украјинској граници ради инвазије на земљу. Русија је, међутим, оштро одбацила те тврдње и настоји да добије гаранције да се НАТО неће ширити ближе њеним границама.

Москва је у децембру предала два нацрта споразума - један упућен Вашингтону, а други НАТО-у. Осим што се у њима тражи да се Украјине не придружи војном блоку, Русија инсистира на томе да војни блок треба да се уздржи од војних активности на територијама бивших држава Варшавског пакта које су се придружиле након 1997. године.

Међутим, шеф НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да би било неприхватљиво да се створи „двостепени“ систем који спречава да се учествује у активностима са неким државама чланицама.

Руски председник Владимир Путин раније је рекао да је последњем совјетском премијеру, Михаилу Горбачову, Запад дао гаранције да се НАТО неће ширити на простор који је остао након пада СССР-а. Са мноштва докумената скинута је ознака тајности 2017. године, а касније су их бројни аналитичари протумачили као да показују да су амерички, британски и немачки званичници вербално уверавали Кремљ 1990-их да се НАТО неће ширити на земље источне Европе.

Руски лидер је такође навео да је Запад „варао” Москву у годинама које су уследиле, када су примљене Пољска, Бугарска, Румунија и балтичке државе.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
Погођена зграда у Јасиновати (ДНР), фото: © Sputnik / Sergey Averin / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Украјина у дослуху са мексичким нарко-картелима — Москва

Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....

Под Зеленским су америчке биолабораторије у Украјини почеле да спроводе експерименте на људима – Медведчук

Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...

Иран: У самој природи САД је да крше обећања

Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....

Смјена на врху: Глово гаси свјетла у БиХ, а домаћа Ордера пали моторе

Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...