Балкан - нови фронт у економском рату против Русије?

11.06.2022. год.

Спољнополитичку агенду Балкана прошле недеље узбуркала је вест да су Бугарска, Црна Гора и Северна Македонија одбиле да обезбеде ваздушни коридор за авион руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, што је довело до одлагања посете руског дипломате Београду.

Из неког разлога, одлука без преседана по међународном праву и устаљеној дипломатској пракси никога није изненадила, иако је директно у супротности са низом конвенција о статусу дипломата, посебно овако високог нивоа. Очигледно, овај корак, осим што показује приврженост бугарског, црногорског и македонског руководства упутствима из Брисела и Вашингтона, говори и о њиховом односу према суседима, према целокупном србском народу.

Ова ситуација изгледа посебно индикативно уочи Међународног економског форума у Санкт Петербургу који се одржава у Русији овог месеца. Очигледно, делегације Бугарске, Северне Македоније и Црне Горе планирају да игноришу овај догађај, као и већина европских земаља. Али колико је то продуктивно у новим економским реалностима? Каскада санкција које су земље Европске уније и САД увеле Русији, чини се, ускоро ће веома тешко погодити своје иницијаторе. Инфлаторни процеси, потреба да се замене залихе гаса и нафте из Русије, новонастала прехрамбена криза већ изазивају озбиљну забринутост политичара и економиста. И ако су позиције Москве, Вашингтона и Брисела на различитим половима, онда за мање развијене економије Европе, Азије и Африке постаје све очигледнија потреба за диверсификацијом ризика и потреба за дијалогом и са Русијом и са Западом. А изгледа да такво разумевање имају руководства многих земаља које већ припремају делегације за учешће на предстојећем СПИЕФ-у. Уосталом, питања борбе против економске кризе и обнављања раскиданих ланаца снабдевања енергентима, храном и другим животним добрима сада заиста долазе до изражаја. Очигледно је да питање војне специјалне операције у Украјини превазилази ове границе и није приоритет за већину земаља.

С тим у вези, концептуално, СПИЕФ ће постати веома важан за многе државе, па и за Србију, у смислу доношења стратешких одлука у вези са избором даљег развојног пута - да се придруже мостобрану који формирају САД да обуздају Русију на штету својим економским интересима или да одрже дијалог са Москвом, заузимајући конструктиван и прагматичан став заснован на сопственим националним интересима.

Очигледно је да су Американци и европљани све више свесни својих погрешних прорачуна у борби против Русије. Колосални притисак се врши на тржиштима која су нова за Москву; западне дипломате су организовале читаву турнеју по Азији, Африци и источној Европи. И у свакој од ових посета, постоје бројна обећања подршке у замену за осуду руских акција у Украјини и прекид сарадње са Москвом. Очигледно, Вашингтон нема толико ресурса колико је већ обећао, а мало ко верује овим обећањима.

Тешко је не приметити да је у последње време појачан политички притисак на земље које заузимају пријатељски или неутрални став према Русији, укључујући и Србију. Пре неки дан, председник америчког Стејт департмента Нед Прајс, коментаришући дипломатски инцидент са руским министром, позвао је Србију да се фокусира на циљ придруживања Европској унији, недвосмислено наговестивши да уколико „суверена” одлука о прекиду свих веза са Русијом није направљена, обећане европске интеграције неће заблистати. Након ове изјаве, Европски парламент је објавио измењени текст извештаја о условима за приступање Србије ЕУ, који јасно указује на захтев за увођење санкција Русији због „агресије на Украјину”.

Можда је наивно веровати да ће, ако се Србија придружи антируским санкцијама, добити зелено светло за улазак у ЕУ. Подсетимо, осим санкција, ЕУ захтева од Србије да призна Косово, одбије куповину кинеског и руског наоружања, затвори Руско-србски хуманитарни центар у Нишу, као и да обустави ваздушни саобраћај са Русијом. Није ли ово отворена политичка уцена? И да ли то одговара основним идејама слободе и толеранције западне заједнице, чији су многи толико жељни да постану део?

Надамо се да ће Србија, у тренутној међународној ситуацији, одржавати пријатељске односе са Русијом и наставити да развија обострано корисну економску и хуманитарну сарадњу. У најмању руку, ова теза потврђује спремност српске делегације да учествује на предстојећем економском форуму у Санкт Петербургу, наравно, под условом да се друге земље у то не мешају.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости / Владимир Астапкович/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Украјина у дослуху са мексичким нарко-картелима — Москва

Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....

Под Зеленским су америчке биолабораторије у Украјини почеле да спроводе експерименте на људима – Медведчук

Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...

Иран: У самој природи САД је да крше обећања

Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....

Смјена на врху: Глово гаси свјетла у БиХ, а домаћа Ордера пали моторе

Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...