Лекарска вештина и скупљање уметничких дела

16. децембра је у Москви откривена изложба Лекарска вештина и скупљање уметничких дела. Демонстрирају дела из колекције три московска лекара. То је главни кардиолог Москве Давид Иоселиани, главни гинеколог Марк Курцер и кардиохирург, шеф оделења научног центра кардио-васкуларне хирургије Бакуљев Михаил Алшибаја.
 

Данашњи лекари-колекционари су наставили традиције руске медицинске елите. Вишневски, Блохин, Бураковски, Јудин и друге медицинске звезде из недавне прошлости такође су били страствени колекционари уметничких дела и оставили изврсне сликарске колекције.


Медицину и уметност уједињује главно - приврженост човеку, другим речима, хуманитарна усмереност, - убеђен је кардиохирург Михаил Алшибаја. У интервјуу Гласу Русије он је испричао, од чега је почела његова љубав према сликарству.


Можда изгледам чудновато, али ипак морам да кажем да је колекција почела… од смрти. 1986. године је умро изврсни сликар Анатолиј Зверев. Неколико година пре тога сам осетио интересовање према ликовним уметностима. Осетио сам жељу да имам бар једну слику Зерева. Међутим, он је напрасно умро. Та ме је његова смрт подстакла на мисао да је потребно скупљати нека уметничка дела, која су траг свога доба. Тако је чудно почела да се формира моја колекција.


Кажу да је за једне колекционисање бизнис, за друге потреба душе… Међутим, није тајна да захвални пацијенти понекад поклањају лекарима слике, гравуре, чак кипове. Међутим, од тога би могла да се формира колекција поклона, а не колекција уметности.


Уметност је веома озбијљна ствар, то није само цртање слика, украшавање ентеријера. Страни су ми разговори о бујним фарбама и стварању доброг расположења помоћу уметности. Зашто сам почео да скупљам слике? Нисам то чинио ради тога да некоме прикажем да имам ремек-дела или леп ентеријер. То је било научно истраживање. Желео сам да схватим који су критеријуми квалитета у уметности, зашто једни сликари припадају вечности, други нестају. Дошао сам до закључка да је главна у уметности личност уметника. Формални критеријуми, вештина сликара нису главни, мада су неопходни и важни. Например, хирург који не уме да изврши хируршку интервенцију, да ради рукама, није хирург, међутим, главни
инструмент хирурга је глава, а не руке.
 

Михаил Алшибаја сматра колекционисање својеврсним експериментом.


Када само посећујеш музеје, то је једна ствар. То је теоретско проучавање. Када купујеш слику – то је експеримент. Плаћаш новац, можда он и није тако велик. Велке износе никада нисам имао. Оно што данас припада музеју, пре 20 година је било џаба. Међутим, дајеш неки новац за који би, рецимо, могао да ручаш или да купиш неко друго задовољство. Међутим, дајеш тај новац за нешто апстрактно. То обавезује да будеш тачан.


У колекцији Михаила Алшибаја доминирају дела, насликана између 1960-их и 1980-их годна, за која често кажу друга руска авангарда. На питање зашто га је заинтересовало стваралаштво управо нонконформиста совјетске епохе, Михаил Алшибаја je одговорио:


Зато што је у њиховом стваралштву елемент патње био изражен у максималној мери. Они су били у Совјетском Савезу чак и кривично прогањани. Неки су чак и погинули. Они нису сликали за продају. Они су износили на платно своју душу, а то је главно у уметности. Ако је то душа великих размера, настају дивна платна, - каже кардиохирург и колекционар Михаил Алшибаја.


На изложби у Москви он и његови колеге су представили радове Анатолија Зверева и Владимира Вејсберга, Михаила Шемјакина и Ернста Неизвесног, Дмитрија Краснопевцева, Оскара Рабина и Владимира Јаковљева, иначе више од 100 слика.