Слављење главног празника у години

У Русији има празник када читава земља  броји сате уочи почетка прославе. То је Нова година. Иначе многи народи су од прастарог доба славили такав празник.
 

Такав обичај је постојао, према тврдњама историчара, још у Месопотамији у трећем миленију пре наше ере. Нова година је увек прича о крају старог и почетку новог, о животу, смрти и препороду, као и о пољопривреди јер је раније човек много више био везан за земљу и зависео од ње. Обично Нова година почиње  када почињу или се завршавају радови пољопривредног циклуса – у пролеће или јесен. Римски император Јулиј Цезар је наумио да година почиње од 1. јануара. Стари Римљани су посветили тај дан незнабожачком  дволиком богу времена Јанусу, чије се име огледа у називу месеца.
 

У Русији није увек Нова година била зимски празник, - каже  истраживач народних традиција Ана Соколова.
 

 Тај дан је  био и 1. март, када су се спремали за сетву. Међутим, 1492. године Иван Трећи је померио почетак године за 1. септембар, односно,  време када већина пољопривердних радова била завршена, те су тог дана цар скупљао порезе. Тако је то трајало до 1700. године када се захваљујући реформама Петра Првог  све променило -  Нова година почиње 1. јануара. Дакле, од петровог доба Нова година подсећа на празник који постоји и данас.
 

У многим земљама, међу њима и у Русији, новогодишња јелка је више позната као божићна.
 

У многим земљама постоји и традиција да се гледају резултати протекле године. 31. децембра неколико минута пре Нове године  грађани слушају лидера своје државе. Следи весеље уз ватромет и различите разоноде. Ватрогасци су у то време будни јер постоји опасност од пожара. Они позивају људе да буду опрезни.