Руски грађани верују Сбербанку и цркви

Становници Русије су се изјаснили којим друштвеним и државним институцијама верују највише. Према подацима Центра за стратешка истраживања, око трећине руских грађана ослања се на владу. Државној Думи и Савету Федерације припало је по 27%. Око 20% грађана узда се у органе реда и судску власт.
 

Као јединствена друштвена институција показао се Сбербанк. Рејтинг поверења према њему је на горњој позицији – 54%. Па и за председника Сбербанка Германа Грефа зна на овај или онај начин две трећине анкетираних. Чиме је Сбербанк изазвао такве позитивне емоције, размишља социолог Михаил Черниш из Социолошког института РАН.
 

То је једина банка која је показала током две деценије релативну стабилност. Чак у периоду кризе 1998. године Сбербанк је функционисао без посебних проблема, за разлику од других банака које су претрпеле крах. Преко ове банке руски грађани редовно врше комуналне уплате, тачније то им је позната банка, они виде да она има много одељења. Одиграла је своју улогу и реклама – посебно топла, окренута човеку, људских осећањима која рађају поверење.
 

Толико процената колико Сбербанк има само Руска Православна црква. Узимајући у озбир да се анкета спроводила међу становништвом од 21 до 40 година, које, како се обично сматра, није превише окренуто религији, показатељ од преко 50% је врло велики. Али и он је традиционалан, каже Михаил Черниш.
 

Што се тиче РПЦ, и овде видимо традиционални ниво поверења. Чак у најтежи период за Русију, руски грађани су веровали пре свега РПЦ – као јединој институцији која консолидује, јача руско друштво, која саопштава том друштву неке вредности, за њега врло важне. Црква је чувар руских вредности у епохи радикалних промена. То је стабилна институаицја.
 

Како се види из резултата, најважнија је за руске грађане стабилност. Оне друштвене институције које дају тај осећај и добијају максимум поверења.