Био је то човек велике животне снаге

Навршило се сто година од рођења Анатолија Рибакова, аутора романа Деца Арбата, који је изашао у СССР 1987. године, преведеног у 52 земље. Он је постао бестселер у Немачкој, Пољској, САД, Чешкој, Италији, Јапану...
 

Живот писца је обухватила скоро читав 20. век. Рођен је 14. јануара 1911. године још у царској Русији у породици инжењера. 1919. године, већ после револуције, оца су пребацили на посао из Чернигова у Москву, куда је он прешао са својом породицом. Овде је Анатолиј после школе уписао Институт саобраћајних инжењера. Био је активан студент, весео, волео је да прича духовите приче и вицеве које је често сам смишљао. Ова веселост га је скупо коштала: због нечије пријаве био је ухапшен и осуђен на три године изгнанства у Сибир за ширење контрареволуционарних идеја. Десило се то 1933. године. А у јуну 1941. године, када је фашистичка Немачка започела рат против СССР, бивши политички изгнаник као добровољац је кренуо на фронт. Ратовао је храбро, прешавши пут од војника до мајора. У прво бој ишао је на јесен 1941. код Москеве, у мају 1945. године учествовао је у ослобођењу Берлина и Прага. Вративши се у Москву, почео је да пише књиге за децу. Његове приче Бронзана птица и Бодеж написане су упечатљиво, са талентом, са хумором и занимљивом интригом. Затим је више од 20 година Анатолиј Рибаков радио на роману Деца Арбата, где је поштено испричао тешку судбину своје генерације, чија младост је протекла у време стаљинистичких репресалија. За време перестројке роман Анатолија Рибакова је објављен. Успех код читалаца у СССР и иностранству био је просто невероватан!
 

Један од најстаријих књижевних критичара у Русији, професор Бенедикт Сарнов, сетивши се књиге Деца Арбата, примећује:
 

Аутора сам, наравно, познавао, Рибаков је био човек, рекао бих, ретке виталности, велике животне силе. Он је прошао прогонство, рат, много тога је видео у свом животу. И без посебне наде да види роман Деца Арбата одштампан, писао га је тајно током две деценије. А после издавања романа у време перестројке одмах је постао чувен! Рибаков је први од наших књижевника показао Стаљина из близа, представио га је као приватно лице и као полтичара, који је беспоштедно уклањао са свог пута конкуренте, стварајући режим безграничне тоталитарне власти у СССР. И истовремено Анатолиј Рибаков је показао живот младих који су прво искрено веровали у идеале револуције, у то да ће она донети слободу, једнакост, братство, а затим су преживели крах илузија, доспевши под страшне точкове стаљинистичког терора. Што се тиче романа Деца Арбата, могу да кажем одређено: он је врло актуалан, на жалост. Тема Стаљина не само да се није охладила у нашој земљи за протекле године, већ остаје до данас ватрена, стиче понекад чудне облике. У једном од школских иџбеника историје Стаљин је просто назван успешним менаџером. Како би се Анатолиј Рибаков зачудио!
 

Он је написао, понављам, поштену књигу коју би по мени било поштено издати поново, како би наша омладина знала праву историју своје земље – са свим њеним кривинама, преокретима, са свим оним што је било лоше и што је било добро. У том реоману видимо много честитих људи који су без обзира на тешка искушења судбине успели да очувају своје душе чистим.
 

Деца Арбата је трагична и истовремено светла књига, у томе је њен главни смисао и привлачност за актуалне младе читаоце, сматра књижевни критичар Бенедикт Сарнов.