Нова доктрина енергетске безбедности Русије већ се припрема

Светско енергетско тржиште које се динамично мења захтева ревидирање традиционалних оријентира Русије. На захтев председника Дмитрија Медведева, влада земље треба до краја текуће године да припреми доктрину енергетске безбедности. Основни ставови документа већ су одређени.
 

Енергетска безбедност је питање које се у последње време у свету разматра врло озбиљно. Русија активно учествује у тим дискусијама. Она поседује највеће резерве природног гаса и врло велике резерве нафте. Зато су јој сопствене потребе у енергентима под било каквим околностима осигуране деценијама унапред.
 

Ипак прошла су времена када је могло једноставно да се користи оно што је дала природа, и да се живи од дугорочних уговора за испоруку, истиче Директор института за проблеме нафте и гаса Анатолиј Дмитриевски.

Сада је неопходно узимати у озбир ситуацију која се брзо мења у свету. На пример, само 2009. година, осим финансијске кризе, донела нам је и револуцију гаса из шкриљаца и измену прилаза према компримованом природном гасу, и појаву нових фактора на традиционалном за Русију европском тржишту, када је Катар увећао своје обиме испорука за 66%.

Између осталог, није тајна да налазишта, ма колико богата била, временом се исцрпљују. Како би се обезбедили стабилни приливи у буџет, треба се бавити даљим разрадама. У тим условима кључни моменат нове енергетске доктрине Русије постаје епиконтинентални појас. Његово освајање стиче огроман стратешки и економски значај, подвлачи Анатолиј Дмитриевски.

Арктички епиконтинентални појас представља огромне ресурсе. Резерве нафте и гаса Северног Леденог океана, без обзира на његове размере, пет пута премашују резерве Тихог океана. Енергетска безбедност Русије у великој мери везана је за развој арктичких региона. Овде још нису изграђени односи са тачке гледишта проласка граница. У складу са Конвенцијом УН оне се одређују границама епиконтиненталног појаса. Пошто се се у скоријој будућности експлоатација нафте и гаса премешта у акваторију арктичких мора, овде је неопходна изградња односа са суседима, као што је то било са Норвешком.
 

Велики посао предстоји не само геолозима и енергетичарима, већ и дипломатама.
 

Осим тога, за активно освајање арктичких богатстава биће потребне савремени уређаји за бушење и специјални бродови, такође стварање специјалне инфраструктуре, која ће омогућити транспорт и прераду нафте и гаса. То је врло скупо задовољство.
 

Велика новчана улагања очекује и руски горивно-енергетски комплекс. Извести га на савремени ниво, привући инвестиције, отворити пут активном увођењу алтернативних видова енергије – три су задатка и путеви њихове реализације прописани су у новој енергетској доктрини Русије. По замисли аутора, она ће узимати у озбир ставове Стратегије националне безбеднсоти до 2020. године и Енергетску стратегију до 2030. године и осигураће систематски прелаз ка модернизацији и развоју руског горивно-енергетског комплекса.