Арапски свет на рубу експлозије

У арапским земљама се шири вал протеста. Политичке и социјалне основе, које су недавно изгледале непоколебљиве, уздрмане су. Почело је од Туниса. Тамо је на власт дошла влада националног јединства. У том моменту анкетирани експерти нису искључили могућност понављања туниског сценарија у другим земљама тог региона.

Тунижански сценарио може да се понови на читавом Блиском и Средњем Истоку. Тунис је постао детонатор, - каже политиколог Евгениј Сатановски. – Веома је напета ситуација у Египту, чији је резултат опширне антивладине демонстрације са људским жртвама. Ситуација у Алжиру је много гора од ситуације у Египту. Ситуација у Јемену је гора од ситуације у Алжиру.

Ова недеља је потврдила ту забрињавајућу прогнозу. Масовне демонстрације са захтевима промена одржане су у Египту, Јемену, Алжиру и Мауританији. При томе је мобилизација  оних, који протестују, умногоме била спроведена  уз помоћ социјалних мрежа, - истиче посланик руског парламента Илија Пономарјов.

Интернет је одиграо важну улогу у тим догађајима. Он такође игра улогу у свим без изузетка социјалним и политичким процесима у различитим земљама последњих година. Главна специфичност интернета је могућност у кратком времену да информише велики број људи, односно, спроведе социјалну мобилизацију.

Нису узалуд власти Египта после почетка масовних демонстрација блокирале рад социјалних мрежа интернета и мобилну везу. Међутим, ни то није помогло. Председник земље Хосни Мубарак је био приморан  да пошаље у оставку владу. Међутим,  демонстранти  на улицама и трговима  главног града и даље траже да би и сам  шеф државе поднео оставку.

Према мишлењу руског председника Дмитрија Медведева, последњи драматични догађаји у арапском свету  су  озбиљно упозорење за власти. То је он изјавио на Светском економском форуму у Давосу.

Оно што се десило у Тунису, мислим, да је важна поука  за било које власти. Власти морају не да се одмарају на ловорикама, седе у удобним фотељама, већ се развијају заједно с друштвом. Није важно, о којој се земљи ради: У Европи, у Африци, у Латинској Америци. Када власти не стижу за друштвеним развојем, не одговарају на очекивања људи, све се тужно завршава, настају деградација и хаос.

Незадовољство у арапском свету је оусловљено политичким и социјалним узроцима, пре свега незапосљеношћу, корупцијом у власним структурама, одсутношћу демократских права и слобода. У томе су проблем власти и њихова одговорност.