Николај Други: пир за време трагедије

У мају 1896. године древна руска престоница Москва постала је место свечаних церемонија везаних за крунисање цара Николаја Другог. Само крунисање одржано је 14. маја, а затим је започео низ балова и свечаности. У складу са богатом цремонијом били су и многобројни банкети и ручкови којима је присустовао цар Николај и царица Александра.
 

После крунисања био је приређен свечани ручак у Грановитој палати Московског Кремља. Здравице за време високог ручка праћене су топовском паљбом. За дравље Цара пило се уз 61 пуцањ. Мени трпезе био је изведен по цртежу професора Васнецова, уз коришћење словенског веза староруских мотива. За ручак су служили боршч и чорбу расољник, пирошке, кечиге на пари, јагњетину, пихтије од фазана, утовљене петлове, аспарагус, сладолед и воће у вину.
 

Наредног дана, 15. маја, на ручку у част крунације служили су супу од ракова и пирошке, финску пастрмку, телетину, хладне пихтије од патке, гулаш од меснатих кокоши, салату, артичоке.
 

Буквално неколико дана касније, у Москви која је прослављала крунисање десила се страшна трагедија. Рано ујутру, 18. маја, на дан „народног празника“ на Ходинском пољу у част крунисања сакупила се гомила, која је чекала бесплатно послужење – обећали су да ће давати пиво, као и бесплатне поклоне – шољу са иницијалима цара и царице, бухтлу, пола финте кобасице, вјаземски медењак с агрбом и кесицу слаткиша и ораха. Почела је да кола гласина да неће бити довољно поклона за све – и људи су јурнули напред, започело је страшно гурање. У њему, по званичним подацима, погинуло је 1389 људи, 1300 задобило је тешке повреде. Али свечаности поводом крунисања настављале су се према програму и цар је присуствова свим планираним манифестацијама, укључујући бал. А ручкови и вечере у част крунисања су се низали једни за другим. Наредног дана после Ходинске трагедије приређен је ручак коме је присуствовао цар и где су служили супу од корњаче, рибу-со, филе говедине са, закуску од јаребица и гушчије џигерице, гулаш од ћуретине и младе пилетине, карфиол и врући ананас са воћем. За вечери 20. маја служили су буљон од јаребица, разне пирошке, кечигу на италијански начин, гулаш од меснатих кокоши и дивљач, салату на швајцарски начин и сладолед са преливом од малине.
 

На менију вечере одржане 23. маја били су богати буљон назван Луколовски, према римском војсковођи, љубитељу пирева и разне пирошке, закуска од јаребица на суворовски начин, крупни пилићи на ражњу, барени аспарагус и сладолед. За вечеру 25. маја 1896. године могао је да се проба буљон од корњаче, рачићи, донска дугоноса кечига у шампањцу, пилићи са тартуфима, суфле од гушчије џигерице, фазани и ананас на источњачки начин.
 

Ходинску трагедију за време свечаности поводом крунисања и царево понашање тих дана многи су сматрали лошим предзнаком за читаву империју и самог цара.
 

Правде ради, треба приметити да су у обичном животу гастрономске навике последњег руског цара биле прилично једноставне. Мада је царска породица по традицији држала француске куваре, Николај Други је више волео проста руска јела. Као основна јела на царском столу су превладавали шчи, каша, кувана риба са поврћем, цар је волео прасетину са реном. Кавијар цар скоро да није јео – он је код њега изазивао горушицу.
 

Сваког дана у 4 сата царска породица се окупљала да пије чај. Уз чај су служили хлеб, путер, двопек и обичне енглеске бискивте. Цар је обично пио две шоље чаја са комадићима хлеба и путером.
 

Људи који су познавали Николаја Другог оповргавају гласине да је цар употребљавао алкохол. Обично је цар прилазио столу са закускама, стојећи, по руском обичају, испијао је са најуваженијим гостем једну или две чашице посебне вотке „шљивовице“. Јела која су се служила на царској трпези нису била превише сложена, али су била одлично припремљена. Уз њих се пило обично стоно вино или квас од јабуке. Сам цар за столом није пио и тек на крају ручка сипао је себи у сребрни пехар један или два гутљаја хереса или портвејн.