Месечев пројекат Русије: време је за пут

Пре 45 година аутоматска интерпланетарна станица Месец-9 први пут у свету је слетела на површину месеца у региону океана Бура и пренела прву месечеву фото панораму.

Несумињиво, то је био пробој у проучавању Земљиног сателита. Данас су двојници читаве серије совјетских месецохода, који су утабали пут по месечевој прашини и камењу, заузели своје место на изложби јединственог музеја Научно-производног удружења Лавочкин. Управо тамо су пројектоване и произвођене аутоматске космичке странице. Месец-10 био је први вештачки сателит Месеца, Месец-16 је аутоматски узимао узорке тла и пребацивао их на Земљу. У месечевом дербију 70-их година прошлог века такмичиле су се само две суперсиле – СССР и САД. Први су на Месец ипак стигли Американци. Затим је њихово интересовање за њега некако утихнуло. Али на преласку векова све се променило, а данас своје „месечарске“ амбиције изјављује неколико земаља, међу њима САД, Кина, Индија. Русија такође нема ништа против да учествује у том такмичењу, јер ми имамо добро искуство у раду у том правцу, истиче експерт у области космонаутике Виктор Миненко:

Зашто је сада скочило интересовање за Месец? Месец није сам по себи интересантан. Ради се о томе што парола Освајамо Месец даје развој читаве ракетно-космичке технике земље. Улагање новца у ту област је улагање новца у читаву космичку инфраструктуру.

Коначни циљ руског пилотираног програма је отварање сталне базе на Месецу. Највећи руски произвођач ракетне технике, Центар Хруничев, предлаже да се на орбити око Месеца направи пилотирана станица. Она ће бити основа за посете природном сателиту Земље и изградњу базе, која подразумева неколико модула, подвлачи Виктор Миненко.

Наравно, службени модул, модул за становање. Али треба мислити и на биомодул, на енергетски модул, на постављање озбиљних енергетских постројења. Даље је заштита од радијације, од микрометеорита, заштита од неповољних температурних услова. Овде је широко поље за рад инжењера.

У првој фази месечева база ће се састојати од једног модула обима 80 кубних метара, планираног за посаду од четири човека. Базе је боље поставити тако да у случају потребе могу да се обрате за помоћ америчким или кинеским колегама и обратно. Зато се треба договарати и решавати питање компслесно, сматра експерт. Тада ће космонаути, астронаути и тајкунаути, како Кинези зову космонауте, једноставно ићи једни другима у госте да пију чај.