Абрахам Линколн: једноставни укуси председника

Када је Барак Обама ступио на дужност председника САД, на инаугурационом банкету било је одлучено да се мени састави у знак сећања на једног другог председника Америке – Абрахама Линколна.

У мени од три јела укључили су специјалитете припремљене по рецептима 60-их година 19. века, који би могли да се допадну и Линколну. Абрахам Линколн је веома волео лигње, али пошто њих не једу сви, на Обаминој инаугурацији су решили да припреме као прво јело рагу од лобстера државе Мејн, дагњи, козица и црног бакалара. Као друго јело одлучили су да припреме пачије груди са соасом од вишања и пире од слатког кромпира као гарнирунг. За десерт – колач од јабука са циметом.

Било је одлучено да се јела послуже у поцеланском сервису из колекције Линколновог доба. Таква пажња према Линколновој персони није била само везана са 200-годишњицом његовог рођења, која је пала на 2009. годину, већ и са оном улогом коју је Линколн, означивши крај ропству у САД, одиграо у америчкој историји.

Шеснаести председник САД Аврахам Линколн био је заиста необични човек. Он је рођен у сиромашној фармерској породици и од младих година бавио се физичким радом. Због тешког материјалног положаја породице похађао је школу највише годину дана, али је успео да научи да пише и заволео је књиге. Бавећи се самообразовањем, Линколн је дао испите и добио дозволу да отвори адвокатску праксу.

Линколнову фигуру окружује мноштво легенди и митова, и подаци о његовим гастрономским навикама такође су стигли до нас у прилично противречном обилику.

Ако се суди по менију оних банкета и званичних ручкова којима је присуствовао Абрахам Линколн, онда се може извести закључак да је он био гурман над груманима. Али то није ни из далека било тако. Неки извори, напротив, тврде да је Линколн био скоро равнодушан према јелу – изузев омиљених јабука и вруће кафе.

Кажу да Линколна није превише бринуло шта су му износили на сто, да ли је то било хладно или топло, и уопште га није бринуло да ли је он јео или не. Ако га нису подсећали да је време за јело, он је могао да заборави. Секретар Линколна Џон Хеј говорио је да је председник јао мање него било ко други кога је познавао.

Линколнова маћеха, мисис Томас Линколн, тврдила је да је Ејб био умерен у храни. По њеним речима, он је једноставно седао за сто и јео оно што је стајало пред њим. Али при томе Линколн је деловао као да му је све једно. О њему су писали да је он био од оних људи суздржаних у јелу, које нису бринула гастрономска задовољства. Абрахам Линколн се хранио спартански. За доручак је јео јаје или пио шољу кафе, за ручак је могао да се ограничи само сувим кексом и чашом млека, као и тањиром воћа, ако је била одговарајућа сезона. З авечеру је једо само два јела.

Са друге стране, Линколнов телохранитељ Вилијам Крук сећао се председника као искреног љубитеља хране. Он никада није престао да воли оно што се допало дечаку одраслом на фарми. Посебно је волео сланину. Обилна и здрава храна била је једно од оних средстава уз помоћ којих је одржавао своју снагу. А председник, који је у младости радио као дрвосеча, заиста је био физички јак.

Очигледно, истина о Линколновом односу према јелу лежи негде између тврдње о његовом аскетизму и љубави за сочан залогај. Вероватно су се Линколну допадала укусна јела, али пошто је био до гуше у политичким пословима, он је могао заиста да не примећује оно што стоји пред њим на столу.

Председникова жена Мери Линколн трудила се да нахрани мужа укусно, али је често бивала незадовољна када је видела да он оставља деликатесе скоро нетакнуте у свом тањиру. Једно од малобројних јела којима је Линколн могао да се примами био је фрикасе од пилетине. Волео је пилетину исечену ма мале комаде, пржену са мускатовим орашчићем.

У Белој кући залагањима Мери Линколн служили су, на пример, језик у желеу, фуа-гра, ћуретину пуњену тартуфима, разне видове дивљачи – јелена, фазана, патке. Али често председник једва да је пробао ту величанствену храну.