Кривична пријава против Тихића, Изетбеговић и Комшић

Предмет: Кривична пријава против 

 

1. Сулејман Тихић, Предсједник СДА, Сарајево 

2. Бакир Изетбеговић, потпредсједник СДА, Сарајево 

3. Жељко Комшић, члан предсједништва БиХ и потпредсједник СДП-а 

 

Због изазивања националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости (члан 163 КЗ ФБиХ, члан 390 КЗ РС, члан 160 КЗ Брчко дистрикта) те јавног хушкања на рат и сукобе, подстицање на рат и сукобе те изазивање нових несретних сукоба посредством средстава јавног информисања. 

 

Горе наведена лица су у јавности, у више наврата, јавно и посредством средстава јавног информисања спомињале као опцију и јавно истицале и претиле небошњачкој јавности како је једино могуће решење за БиХ и њено будуће уставно решење ратни међунационални и међувјерски сукоб те нова несретна превирања у Босни и Херцеговини. Иако добро познају сложену ситуацију у БиХ те су свесни да запаљива реторика може ескалирати у нова несретна превирања и грађански рат у БиХ, пријављене особе у су систематски и циљано давали изјаве које директно потичу на међуетничко насиље, рат и конфликте. 

 

Иако су се представници НВО Цроатиа Либертас увјерили како је бошњачки народ у БиХ у великој мјери спреман прихватити мирно администартивно разграничење са србским народом што је учињено с Републиком Србском те је већина бошњачког народа такође спремна прихватити мирно администартивно разграничење с хрватским народом након будућег успостављања Хрватске Републике у БиХ, горе пријављене особе су и надаље заговарале и заговарају ратну опцију и етничке сукобе посредством средстава јавног информисања. Бошњачки народ и јавност жели као и друга два народа да живе у заједничкој држави БиХ федерално уређеној кроз три или четири ентитета или републике у циљу одржавања пријатељства, мира и толеранције с друга два народа али њихови ратне вође се још увек равнају према Исламској декларацији чији циљеви су били и узрок ранијих несретних превирања из 1990-тих година прошлог века. 

 

Поради почињења кривичног дјела описаног у кривичном закону БиХ (Члан 163. Кривичног закона Федерације и БиХ каже да ко јавно и отворено изазива или распаљује народну, расну, верску мржњу, раздор или нетрпељивост међу конститутивним народима и осталима који живе у Федерацији БиХ и БиХ казниће секазном затвора од једне до пет година. 

 

Статутима ад хоц Међународних кривичних судова за бившу Југославију (МКСЈ) и Руанду (МКСР), те Статутом сталног Међународног кривичног суда (МКС) такође се предвиђа законско кажњавање подстицања - укључујући и вербалног, на неки од злочина над којима судови имају надлежност. Тако се у члану 4. Статута МКСЈ-а кривичним дјелом сматра "директно и јавно подстицање на дело геноцида ", док Статут МКС-а индивидуалном казненом одговорношћу сматра свако "наређивање, олакшавање, наговарање или подстицање на (такав) злочин који се је догодио или је био планиран "(члан 25.). Чланом 2. Статута суда за Руанду кривичним дјелом сматра се и свако "директно и јавно позивање на геноцид". 

Водећи се овом одредбом овај суд је по први пут након суђења за нацистичке ратне злочине у Нурембургу осудио "говор мржње" као ратни злочин, када је два радијска и једног новинског руководиоца осудио на доживотни затвор јер су путем својих медија свакодневно подстицали геноцид. Европски суд за људска права у Стразбуру такође може, на основу забране дискриминације у Европској повељи за људска права, процесуирати "говор мржње" као облик расне дискриминације.