„Велика козачка историја“ (поводом 200-годишњице Кубанског козачког хора)

Премијером програма „Велика козачка историја“ (4. фебруара) дугу концертну турнеју по Русији и иностраним земљама започиње познати фолклорни ансамбл – Кубански козачки хор. Цела овогодишња сезона посвећује се 200-годишњици хора, која ће бити обележена у октобру 2011. године. Говори диригент и композитор Виктор Захарченко, који је скоро четрдесет година на челу колектива.

Историја Кубањске козачке војске, и не само кубањске, већ свих 12 главних врста козаштва у Русији не огледа се само у летописима, историјским књигама, већ и упесмама, у народном стваралаштву,- тврди музичар. – А што се тиче Кубањског козачког хора, он је рођен у Кубањској козачкој војсци као црквени колектив и прошао је кроз све фазе, које је прошло и козаштво. Доживео је све што је било светло и лепо, и што је било трагично и драматично у историји козаштва.

Посебно драматичан био је совјетски период историје, кад су козаци приморавани да мењају начин живота, да забораве на славну војну прошлост. Притисак власти осетио је и Кубањски козачки хор: цензура је пратила његов репертоар, црквене песме су биле забрањене. У Стаљиновим логорима трагично је прекинут живот уметничког руководиоца колектива – фолклористе Григорија Концевича. А сам хор се постепено претворио у извесну извозну варијанту руске егзотике – бодре песме, енергичан плес, одећа јарких боја. Тек последњих деценија колектив је почео да се враћа аутентичном стилу, репертоару, изгледу. „Правећи костиме за јубиларни програм, - рекла је у интервјуу за „Глас Русије“ позната уметница Светлана Дзјуба – морала сам да „преврнем“ много етнографских радова“.

Гама боја на козачкој одећи – војним унифромама и за сваки дан – прилично је јасно одређена у различитим изворима, тврди уметица. – Проучила сам литературу у вези с трговинско-економским односима: с ким су трговали, које тканине су куповали, у којим земљама. Од Татара су куповали једно, од Турака друго. Рецимо, куповали су чоју у Енглеској. И чиме су бојили. Једино није могло бити јарко розе и јарко зелене боје. А било је боја блиских природним, дубоких, и наравно, активан акценат је био на светлом везеном платну. Проучавала сам утицај париских кројева – жене козака су јако волеле да у своју свечану одећу уносе извесне светске мотиве.

Ево шта о сижеу јубиларног програма „Велика козачка историја“ руководилац Кубањског хора Виктор Захарченко:

Наравно, козаци су увек били бранитељи отаџбине – то је главна функција козаштва, - каже Виктор Захарченко. – Ми не стварамо неку документовану историју, неће бити конкретних историјских ликова – генерала, козака. То ће бити уметнички одраз козачког живота кроз песме и кроз игру, кроз уопштене ликове – атамана, оца, мајке, сина, детета...

Историјска турнеја с гостовањима, посвећена 200-годишњици Кубањског козачког хора завршиће се у новембру концертом у Московском Кремљовском Дворцу.