Прво учи, затим се жени

4. фебруара 1717. године у Русији је била штампана књига Поштено огледало младости – први приручник за обуку и васпитање племића. Пре 300 година је младић морао да учи стране језике, јаше, игра и мачује.

Почетком 18. века већина племића је у земљи било неписмено или слабо писмено. Међутим, цар Петар Први је инсистирао на неопходности образовања и монденског васпитања. Племићима је било буквално наређено да уче. Прво је то било прихваћено као једна од службених обавеза. Међутим, крајем владавине Петра практично су се сви сложили с неопходношћу образовања. Изузетак су били само конзервативно расположени цару-реформатору дворјани, који нису могли да опросте одустајање од старих традиција, између осталог, наредбу да обрију браде.

Путовања младог Петра кроз европске земље оставила су на њега велики утисак – он је много тога видео и научио. Млади цар је под претњом да пошаље у војску као обичног војника, забране женидбе и конфискације имовине слао младе племиће да уче у иностранству. За владавине Петра се страни језик одомаћио у племићкој средини, зато су за домаће учитеље најчешће позивали становнике Енглеске, Француске, Немачке.

1717. године у Русије је штампана била књига Поштено огледало младости – први скуп правила за све животне прилике, - прича кандидат историјских наука, припадник Министраства културе Наталија Јелисејева.

Племићу је било препоручено да учи, пре свега стране језике, јахање, игре и мачевање. Управо таквим редоследом. За девојку се сматрало да су њене врлине смерност, поштовање према родитељима, марљивост и чутљивост. Осим тога, приручник је регламентовао све аспекте друштвеног живота: од владања за столом практично све до државне службе, односно, почетком 18. века је та књига формирала нови стереотип понашања младих из монденског друштва.

Аутори Огледала, односно, поучног дела, били су присталице Петра Првог: потомак шкотских краљева, политичар и војсковођа Јаков Брјус и епископ Рјазански и Муромски Гаврило. Сматра се да су за основу они узели књигу европског просветитеља Еразма Ротердамског О васпитању дечијих нарави. Међутим, не може да се сматра да је руско поучно дело било компилација западних извора. Оно је обухватало руску традицију васпитања и европски начин владања. Та је књига допринела стасању неколико генерација племића и формирању културе свакодневног живота.