Норвешка се званично одвојила од Русије

Парламент Норвешке ратификовао је Споразум о Акртику, који је потписан са Русијом 2010. године. Документ званично разграничава територије две земље и укида мораторијум на освајање нафтних и гасних налазишта арктичког епиконтиненталног појаса.

Преговори о повлачењу линије разграничења у Баренцовом мору вођени су 40 година. Спорна територија било је отприлике 175 хиљада квадратних километара морског простора. Спор је регулисан у етапама. 2007. године пошло је за руком да се потпише споразум о Варјашком заливу који је укинуо низ противречности. А у септембру прошле године био је потписан Споразум о разграничењу морског простора и сарадњи у Баренцовом мору и Северном Леденом океану, који је поставио коначну тачку у руско-норвешким територијалним неслагањима.

Спорни регион подељен је братски – скоро једнако. И Москва и Осло морали су да чине уступке. Али најважније је што су суседи коначно добили јасне границе изузетних економских зона и епиконтиненталног појаса, подвлачи експерт за поморско право Института за државу и право РАН Василиј Гуцуљак.

Споразум је поставио тачку на дугогодишњи спор између Норвешке и Русије. Колико је то корисно Русији? Постоје две дијаметрално супротне тачке гледишта. Једни самтрају да је то неповољно Русији, зато што смо уступили известан део наше територије. Ја сам присталица друге тачке гледишта: свака одређеност је боља од неодређености.

Ступањем на снагу споразум укида мораторијум на освајање природних богатстава епиконтиненталног појаса у Арктику. То је посебно важно сада, када су традиционална нафтна и гасна налазишта у значајној мери порошена и без резерви из арктичких ризница биће веома тешко осигурати енергетску безбедност земаља, наставља Василиј Гуцуљак.

Линија која разграничава поморске територије разграничава не само површину, већ и подводно пространство. У провм реду то се тиче епиконтиненталног појаса. Епиконтинентални појас је такво својеврсно дно које се налази уз обалу државе и у којој је концентрисано, по данашњим оценама, преко једне трећине светских резерви природних ресурса, пре свега нафте и гаса.

Норвешки парламентарци одобрили су документ без повогора. Сада је реч на руским законодавцима. Очекује се да ће у Државној думи РФ Споразум бити размотрен већ у фебруару.