Чишћење мрља на мундиру?
Прес-служба Летонског парламента саопштила је да је парламентарна комисија за људска права и јавне послове одбила да укључи у списак званичних празника у земљи дан формирања летонског легиона Вафен СС – 16. март. Већина чланова ове комисије изјаснила се против предлога фракције десног радикалног удружења Све за Летонију да објави овај датум Даном летонских националних бораца.
Треба подсетити да је летонски легион Вафен СС формирала команда фашистичке Немачке у време Другог светског рата на територији Летоније. У марту 1943. године одреди овог легиона ступили су у борбу са Црвном Армијом. Укупно у његовим редовима било је око 150 хиљада људи. Нинбершки трибунал, као што се зна, прогласио је СС злочиначком организацијом. Ипак, у Летонији 16. март током неколико година био је званични празник. Не тако давно, узимајући крајње оштру реакцију, како у Русији, тако и на Западу на поворке бивших есесоваца по центру Риге, била је донета одлука да се избрише 16. март из списка меморијалних датума. Али летонски националисти су наставили, већ незванично, сваке године да обележавају овај дан, организујући поворке ветерана легиона и њихових присталица. Иницијатива неонацистичког блока Све за Летонију изнета на разматрање у парламенту постала је покушај да се поново озакони глорификација фашистичких сарадника.
Пресецање тог покушаја је, чинило би се, радостан догађај. Експерти се слажу. Ако се догађајем може назвати, прецизирају они, жеља власти да понекад очисти прљаве мрље на свом мундиру. Ево како је прокоментарисао ситуацију Дмитриј Кондрашов, члан президијума међународног покрета Свет без нацизма.
Летонски режим није јединствен и није аутономан. Тамо је прилично много људи који схватају да ће хероизација нацизма довести до њене међународне изолације, чак без обзира на то што је земља чланица НАТО-а и ЕУ. Али у Летонији џин неонацизма већ је пуштен из боце. Развој ситуације у многоме зависи од тога како ће се друштво супротстављати појавама неонацизма.
Директор Балтичког центра за историјска и социјално-политичка истраживања Виктор Гушчин скреће пажњу још и на чињеницу да на Летонију снажно утичу процеси који се дешавају у Европи. Ако тамо ултрадесни буду јачали, сматра Гушчин, то ће довести до јачања њихових истомишљеника у Летонији. А на акцијама посвећеним сећању на летонске легионере СС 16. марта, подсећа експерт, учествују представници не само све три балтичке републике, већ и Финске и Немачке. Или ћемо се удружити и зауставити овај девети талас неонацизма, упозорава политичар, или ће нас он запљуснути.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Остале новости из рубрике »















