Грузија потврђује усмерење на реванш

Грузија је спремна да наведе свог главног спољног противника. То је Русија. Таква основна идеја се разрађује у Тбилисију у новој концепцији националне безбедности.

Између осталог, у документу који се разматра нема ништа ново. Једноставно режим Саакашвилија је престао да прибегава лукавствима. И одлучио је да означи приоритете своје спољне политике. После догађаја 2008. године, када је Грузија извела агресију против Јужне Осетије, а Русија узела у заштиту народ ове мале републике и гарантовала такође безбедност Абхазије, Тбилиси је већ направио свој избор. Тако сматра стручњак за проучавање постсовјетског простора Александар Каравајев.

У документу су фиксиране очигледне ствари. То што су грузијске власти сматрале Русију својим главним противником, било је јасно почев од 2006. године. Тада је већ било јасно да је у преговарачком процесу између Москве и Тбилисија немогуће наћи неки конструктивни ток. У целини, сада, после свих догађаја који су се десили у односима две државе, не чуди што су они уписали Русију у списак главни противника.

Документ је предат паралменту, где све политичке странке тобоже могу да изразе своје мишљење о проблему националне безбедности. Како је изјавио председник парламента Давид Бакрадзе, концепција треба да буде усвојена на основу политичког консензуса и узимајући у обзир мишљење опозиције. Консензус је, наравно, лепа реч, али у погледу Грузије тешко да је примењива, превелика је провалија између власти и опозиције у тој земљи. Мада је унапред јасно да ће председник добити на потписивање управо онај документ који жели да види. Њему је важно да одреши себи руке у случају нове војне авантуре: увек ће бити могућност да се оправда да је деловао бранећи суверенитет Грузије. О томе шта се у ствари крије иза новог појма националне безбедности говори заменик директора Института за земље ЗНД Владимир Жарихин.

Проглашавање Русије за главног војног непријатеља Грузије у суштини открива реваншистичке планове Грузије. И све изјаве које се дају у првом реду у страну ЕУ да Грузија не планира војним методама да обнавља свој тероторијални интегритет, прецртавају се управо овим укључивањем Русије у списак главних непријатеља Грузије.

Плашити спољним непријатељем традиционални је поступак за власти које нису у стању да реше унутрашње проблеме. А таквих је код Саакашвилија доста. На недавном заседању Савета УН за људска права, где се разматрао правобранилачки досије Грузије, представници међународне заједнице скренули су пажњу Тбилисија на одсуство независног судског система, самовољу полиције, гоњење опозиције и новинара. Подигнута су питања о претераном грузијском национализму и пропаганди, усмерена против Руса, Абзаха и Осетина. Ова питања Саакашвили очигледно не планира да решава.