Русија-Италија: Изложба совјетског модернисте – камертон године размене

У дане кад се председник РФ Дмитриј Медведев налази у званичној посети Италији, биће одржана церемонија отварања Година размене културе и језика Русије и Италије. Церемонија ће се одржати у Риму, где је тим поводом организована грандиозна изложба класика совјетског сликарства Александра Дејнеке (отвара се 17. фебруара).

То је врло необичан избор за овакве догађаје, изјављује у интервјуу за „Глас Русије“ Ирина Лебедева – директор познате московске Третјаковске галерије, у којој се чува већина дела Александра Дејнеке.

Ову изложбу нисмо понудили као титуларну изложбу Године. Изабрали су је организатори Године Русије-Италије и наши западни партнери, између осталих. По правилу, у Италији се одржавају изложбе у којима се представља староруска уметност – иконе или руска авангарда. Оваквих изложби је било много у току последњих деценија. И мислим да се у извесном тренутку појавило интересовање и за друге периоде наше уметности. Изложба Дејнеке као готов пројекат, који се може видети у салама Третјаковске галерије, управо је изазвала такво интересовање. И не само у Италији, било је упита и из Шпаније, Немачке и Француске. Његова уметност је одједном постала тражена. Значи, с једне стране, људи га разумеју, а с друге, он одражава трагања новог уметничког језика, којим је ХХ век обележен.

Италијани су, нудећи руском гледаоцу у Години размене платна класика из прошлости – Рафаела, Ботичелија и Каравађа, сами дали предност сасвим недавној, совјетској историји сликарства. Одлучили су да открију какав је „совјетски пут ка модернизму“. Управо тако се зове изложба у Риму.

На нашој изложби, - наставља да говори Ирина Лебедева, - на пример, врло је актуелно питање шта је социјалистички реализам. Многи наши инострани партнери о социјалистичком реализму у принципу имају прилично једнострану и условну представу. Сад, почетком ХХI века, не ради се пре свега о идеолошким клишеима, на које смо се сви навикли, већ о сликарском језику уметности. И, наравно, управо то је скренуло толику пажњу на Дејнеку. Александар Дејнека је без обзира на сву сложеност живота и сложеност епохе, која се безусловно огледала у његовом стваралаштву, умео да сачува известан унутрашњи оптимизам и животворну енергију. За омладину која не познаје ово време то је занимљив екскурс у нашу историју.

Узгред речено, Александар Дејнека је још и мајстор, који је у време кад се совјетска уметност развијала одвојено од светске имао могућости да остварује међународне контакте, - истиче Ирина Лебедева.

1920-1930-их година уметник је врло активно учествовао у иностраним изложбама, које је Русија организовала и у Америци и у Италији. Стално је учествовао на изложбама Биенала у Венецији. И његови радови су у то време били познати западном гледаоцу, стручњаци су их високо оцењивали. Неколико радова италијанска страна је купила на овим изложбама. Он је путовао 1930-их година и на основу својих утисака с тих путовања стварао је слике. И једна од њих – „Улице у Риму“ сад је, наравно представљена на италијанској изложби. У извесном смислу, - тврди Ирина Лебедева, - покушавамо да вратимо у светски контекст уметника, који с наше тачке гледишта у потпуности заслужује међународно признање. Имао га је 20-их година.

А сама Третјаковска галерија се спрема да прими сликарство Италије: у јесен ће то бити радови Антонела ди Месине. „Овом експозицијом, - каже директор музеја Ирина Лебедева, - ми на известан начин желимо да упоредимо средњовековну уметност Италије и уметност старе Русије. А крајем године ће у салама Третјаковске галерије бити отворена заједничка изложба руских и италијанских сликра, посвећена Напуљу – „Долче Неаполи“. То је као сунчани кутак Италије у зимској хладној руској престоници,“ закључује Ирина Лебедева.

У програму Године културе и језика Русије и Италије, наравно, биће и других кулминационих момената. За Италијане је то, безусловно, изложба „Благо Кремља“, која садржи дела знаменитог јувелира Карла Фабержеа. За Русе – гостовање славног миланског театра „Ла Скала“, који ће као први инострани колектив наступити на сцени рестаурираног историјског здања московског Бољшог театра.