Цар и председник: двојица реформатора, двојица хуманиста

Сећати се и ценити шта су значили једна другој Русија и Америка – на то позива изложба, посвећена двојици истакнутих политичких посленика 19. века: руском цару Александру Другом и америчком председнику Абрахаму Линколну. Истријско-документарна изложба већ је била представљена у САД. Сада, допуњена новим документима, она се показује у Москви.

Они се никада нису састајали, само су писали један другом писма. При томе ово пријатељство амерички историчари називају врхунцем руско-америчких односа. Споља ни мало слични – отмени и елегантни Александар Други и снажан Абрахам Линколн сељачког изгледа – они су били лидери својих нација и реформама су утицали на геополитику тог времена, приметио је у интервјуу за Глас Русије координатор изложбе, заменик директора Државног архива РФ Сергеј Балан.

Лидери две државе, који се налазе на разним континентима... Један је рођен, да тако кажемо, у Чича-Томиној колиби, други на двору. При томе њихове судбине су врло сличне – то су трагичне судбине. А њихова реформаторска делатност, њихов допринос општој историји врло је значајан.

Изложба Цар и председник упознаје нас са ретким документима и предметима који спадају у ову епоху и подсећа на важне историјске догађаје. Тако, међу експонатима су два пера. Једним од њих руски цар 1861. напиао је манифест, који ослобађа сељаке од зависности. Другимје председник Абрахам Линколн две године касније потписао Декларацију о ослобађању робова.

Руски цар односио се према америчком председнику са великом симпатијом и видео је у њему хуманисту. У периоду грађанског рата у САД Александар Други пружио је битну подршку Линколну, који се борио за уједињење Севера и Југа. Политичка, економска и културна коњуктура тог доба била је таква да су европске силе биле спремне да стану на страну робовласничког Југа, појаснио је Сергеј Балан.

Русија је беспоговорно подржала Север. И не само дипломатским депешама и писмима, већ и својом флотом. Флотила под командом контра-адмирала Лисовског и Попова ушла је у луке Њујорка и Сан-Француска. Они нису учествовали у борбеним дејствима, али психолошки тај моменат је био врло важан. На излижби са руске и америчке стране спрестављене су гравире, документи који демонстрирају то пристуство.

Временом дипломатски односи Александра Другог и Абрахама Линколна прерасли су у лично пријатељство.

Ти реформатори и ослободиоци који су тежили да дају својим народима једнака права и беспристрасну заштиту закона, имали су много заједничког. Али необично како су сличне њихове личне трагичне приче! Обојица су пострадали због својих прогресивних погледа и постпупака. Абрахама Линколна убили су противници реформи. Иста судбина је стигла и Александра Другог: после 7. покушаја атентата погинуо је од руку терориста. На дан убиства на њему је био мундир телесне гарде минерског батаљона и сабља. Ове две реликвије чији значај је за руску историју тешко оценити, чувају се у разним музејима. Кроз век и по оне су се спојиле у истој изложбеној витрини на изложби у Москви.