Лоренс од Арабије: нојева јаја на пироксилину

Звао се Томас Едвард Лоренс. Али читав свет га зна као Лоренса од Арабије. Официр, научник, писац, необичан човек. У време Првог светског рата управо овај Британац одиграо је огромну улогу у организацији Арапског устанка проитв Оманске империје.

Као познавалац арапског језика придружио се армији принца Фејсала из Меке. Лоренс обучен у арапску одећу вршио је дуготрајне преласке преко пустиње, ноћивао у бедуинским шаторима и чак преобучен у черкеског регрута турске армије ишао у извиђање.

Теренски живот био је тежак и исхрана је тамо била различита. Понекад је Лоренс пировао са арапским номацима, понекада је морао да се задовољи најскромнијим порцијама.

Арпаски војници међу којима се налазио Лоренс, некада су морали да једу чак гуштере или пустињске скочимише. Разноврсност у теренској исхрани доносили су ловачки трофеји. То су могли да буду зечеви или газеле.

Понекада је морао да гладује, тим пре када су оскудне намирнице морале да се деле са заробљеницима. Тада су људи покушавали да једу чак незреле урме. У логору емира Фејсале који је после распада Османске империје постао краљ Сирије, затим Ирака, начин живота у логору био је спартански једноставан.

Јутро пуковника Лоренса је започињало шољом слатке кафе. Касније, после упознавања са јутарњим саопштењима у шатор су доносили послужавник са доручком. Најчешће су то биле урме. Понекада је Фејсали из меке његова мајка Черкескиња слала сандук својих чувених медењака, а понекада је лични слуга Фејсале мазио Лоренса бисквитима чудног укуса и кашом коју је сам кувао. Посел доручка пили су по реду горку кафу и сладак чај.

За ручак Фејсали и његовим гостима износли су послужавник са јелима. Јела је било толико колико су околности дозвољавале. Фејсала је јео врло мало и обично се само правио да једе, дотичући прстима или кашиком пасуљ, сочиво, спанаћ, пиринач или слатке лепиње, затим, одлучивши да су се сви најели, давао је знак руком и послужавник је нестајао. Неки од оних који су делили са емиром трпезу жалили су се на брзину и оскудност ручка и наређивали су да им се припрема јело одвојено, да би јели по повратку од Фејсале.

Емирова вечера је личила на ручак, једино што су огромном јелу од пиринча додавали комаде куване овчетине. Овом трпезом завршавао се дан.

Арапи, који су постали савезници Антанте, у тешкој борби победили су османске трупе. Лоренс је у редовима британских трупа ступио у Дамаск, његов савезник Фејсала ибн Хусеин заузело је Источну Сирију. Одатле су га, поглашеног за сиријског краља, после извесног времна избацили Французи, некадашња браћа по оружју. А Лоренс је погинуо у саобраћајној несрећи 1935. године.