Повеља Кулина бана Дубровчанима из 1189.

Ова повеља Бана Кулина из 1189 представља први сачувани босански документ и први помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза). Годину дана пре писања ове повеље Римски папа шаље 1188. дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права цркве у Дубровнику. У писму помиње српску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.

Видети у: И. Кукуљевић, Codex diplom, II, 148, стр 21.)

Слика: СТАРА СРПСКА ЋИРИЛИЦА

Изговор.

У име Оца и Сина и Светога духа; ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу; и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од селје и довјека и прав гои држати с вами; и праву вјеру доколе сам жив; вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје  си кто хоке; кријевати годје си кто мине; правов вјеров и правим срдцем; држати је без всакое зледи; развје шчо ми кто да својев вољов поклон; и да им не буде од мојих часников силе; и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ какоре и себје коликоре моге; без всега злога примисла; тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие. Ја Радоје; дијак бан писах сију книгу повелов банов; од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет; мјесеца августа у двадесет и девети дењ; усјеченије главе Иована Крститела.

Превод на савремени србски језик:

У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвошу и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до века. Држаћу са вама правду и право поверење докле год будем жив. Сви Дубровчани који ходају где ја владам могу трговати где год хоће и кретати се где год желе, с правим поверењем и правим срцем  без било какве обавезе, осим ако ми ко подари поклон по својој вољи. И да им моји часници не чине никакво насиље. И све док су у мојој држави даваћу им помоћ као себи колико се може без икакве зле примисли; тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље. Ја, Радоје банов писар, написах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и девете године, месеца августа у двадесет и девети дан, (на празник) усековања главе Јована Крститеља.