Лажни цар Димитрије Први: телетина и самозванац

Једна од најзагонетнијих личности од свих које су седеле на руском престолу без сумње је човек познат као Лажни цар Димитрије Први. Себе је овај монарх званично називао Дмитриј Иванович и издавао се за чудом преживелог сина Ивана Грозног – царевића Дмитрија.

Лажни цар Димитрије владао је Руском државом врло кратко – од лета 1605. године до маја 1606. године, али је оставнио значајан траг како у руској истиорији, тако и у руској кулутри, која је покушала да осмисли феномен цара самозванца.

Појави Лажног цара Димитрија у Москви претходила је страшна глад 1601-1603. године, која је погодила читаву земљу, изузев јужних области. Изазвале су је три неплодне године за редом. Стотине хиљада људи биле су жртве глади, цена житарица скочила је десетак пута. У народној свести то је примљено као казна Божја за грехе цара Бориса Годунова. Зато нису могле да не оживе гласине о добром царевићу Дмитрију, који се сакрио од џелата цара Бориса. Подлога за појаву самозванца била је спремна.

Уз помоћ пољских трупа и уз подршку становништва Лажни цар Димитрије кренуо је на Москву. У јуну 1605. он је свечано ступио у Кремљ.

Нови цар волео је да поједе и да приређује бучне пирове за дворјане. Али многе су нервирале новотарије које је донео Лажни цар Димитрије. Цар је увео за време ручка код себе музику, певање, није поштовао традиције – није се молио пре јела, није прао руке после јела.

Још више негодовања је изазвало то што је цар наредио да се за столом служи телетина, коју Руси нису јели, сматрајући је забрањеном, грешном храном.

Почетак краја Лажног цара Димитрија била је његова раскошна свадба са ћерком пољског дворјанина Марином Мнишек. На свадбу у Москву стигло је много пољских племића са својим свитама. Невеста није скривала своје незадовољство локалним обичајима. Она се жалила да јој се не допада московско јело. Марина је добила дозволу од цара да јој пошаљу пољске куваре и кухињску чељад.

Против руских традиција, свадба коај је трајала и наредног дана, била је заказана за 9. мај, за Никољдан. При чему цар је служио бојаре пољским јелима, између осталог куваном и печеном телетином, која се у Москви сматрала поганом храном. Руски кувари нису пропустили могућност да о томе испричају народу, и московљани су се још више убедили да њихов цар није правиславни Рус, већ Пољак.

Самозванац, на чијем вишедневном пиру публику је забављало седамдесет музичара, није обраћао пажњу на глуви ропац и уопште се удаљио од државних послова. У међувремену пијани цареви гости, међу њима и допутовали Пољаци, почели су да харају Мсоквом, упадајући у куће, нападајући пролазнике и бацајући се на жене. То су одлучили да искористе завереници на челу са кнезом Василијем Шујским. Они су подигли московљане против Пољака, а затим убили и самог цара самозванца.