У ЕУ сви су равноправни, али неки су равноправнији

Данас у Бриселу земље зоне евра разматрају у току неформалног сусрета француско-немачку иницијативу. Две земље предлажу да се усвоји такозвани Пакт конкурентске способности. Он је већ изазвао буру гнева од стране Опште федерације радника Белгије и највећег синдиката Француске Општа конфедерација рада. Шта је тако узбудило синдикате? Међу конкретним предлозима Ангеле Меркел и Николе Саркозија је, на пример, одустајање од аутоматског повећања плата, повећање старосне границе за одлазак у пензију. Да ли ће њима поћи за руком да добију сагласност за ове мере од осталих чланова монетарног савеза? Питали смо директора Института за проблеме глобализације, економисту Михаила Дељагина.

Против аутоматског увећања плата залажу се земље са врло високим њеним нивоом – Белгија и Луксембург. Њима је тешко физички да испуне захтеве за повећањем, зато што је обим индустријске производње код њих мали, нема довољно економских основа. Али, мислим да ће најнепријатнија бити реакција земаља Источне Европе, на пример Пољске. Ујутру се осећаш као члан ЕУ, а увече, сликовито говорећи, као 51. држава Америке. А у целини земље зоне евра су незадовољне тиме што им две велике државе намећу управљање националном економијом, оштећујући суверенитет. Предвиђам у зони евра велике тешкоће убудуће.

Али данас за њу није најгоре време. Евро јача. Руководство ЕУ редовно уверава да ће јединствена валута бити очувана, суверени дугови проблематичних земаља откупљени... Мада, јасно, сећање на недавно преживљено је свеже. То је и паника у Мађаракој која је одједном осетила да је банкротирала, претње Братиславе да ће се вратити на круну, криза у Грчкој, разобличавајуће изјаве чешког председника Клауса у погледу евра. Каква је даља судбина европске валуте?

Једине земље које би могле да се врате на националну валуту су Француска, Немачка, можда Аустрија. Али оне би морале поново да стварају систем монетарног промена, што је технички крајње сложено. Па и јакима није ни потребно. Не треба то ни малим земљама. Јер тада ће саме морати да сносе одговорност за жалосно стање националне економије. И ништа се више не би могло пребацити на исте те Немце, Французе, или на Брисел. Једном речи, распад зоне евра не предвиђам. Предвиђам тешку 2014. годину, када ће наступити врхунац исплате камата на основу дугова. Ситуација у ЕУ ће се заоштрити. Како би се некако ублажила, Европски фонд финансијске стабилности вероватно ће бити увећан. На чији рачун? Између осталог на рачун земља донатора.

Строго спољашње регулисање економски слабим земљама ствара неравноправност унутар европске породице. Неравноправност је положена у сам модел европске интеграције, који се, како сматра руски експерт, изводи по колонијалној схеми. Примајући у своје редове новајлије, нико се не брине о конкурентности њихових економија. На крају главни принцип ЕУ, једнакост за све, долази у противречност са економском сврсисходношћу. До чега ће то довести. Време ће показати.