Русија је поуздан енергетски партнер Европске Уније

„Европљани су се нашли пред избором – или поуздано снабдевање енергентима из Русије, снабдевање које је предвидиво деценијама унапред, или партнерство, можда понекад с извесним предностима, са земљама с нестабилним политичким режимима,“ изјавио је Валерије Јазев, заменик порт-парола Државне думе (доњег дома руског парламента), председник Надзорног савета „Руског гасног друштва“ у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“. Ове речи Валерија Језева се директно односе на ситуацију, која је настала услед околности у Северној Африци и у вези с испоруком енергената из овог региона у Европу. У вези с тим улога Русије као провереног и поузданог испоручиоца угљоводоника у Стари свет расте више пута. Као и улога енергетског дијалога између Русије и Европе, сматра Валерије Јазев.

Сматрам да је данас главни резултат (нашег) енергетског дијалога који де-јуре траје преко 10 година, а де факто и преко 45 година, -  његова непрекидност и отвореност, - наставио је Валерије Јазев. Данас најоштрија тема остаје увођење трећег енергетског пакета. О њему ћемо сад мало попричати, али у већим размерама желимо да га размотримо 19. маја у Берлину, при чему ће први пут гасни дијалог Русија-Европска Унија, који траје већ шест година бити одржан у различитим форматима – прво ће уследити сусрет посланика Државне думе и Бундестага, а затим руских парламентараца и чланова Европског парламента.

По речима Валерија Јазева у поређењу с 2007. годином годишња потреба за увозом природног гаса у Европи, ако се придржавамо мирног сценарија развоја, порашће до 2035. године за око 120-150 кубних метара. И без обзира на то шта се о томе дискутује, Европа од тога не може да побегне. Ове количине одговарају капацитетима два нова руска система за транспорт гаса – Северног и Јужног гасног тока.

Ако се узме историја испоруке руског природног гаса у Европу од скоро пола века, - каже Валерије Јазев, - може се видети да се стабилност и поузданост наших испорука стално подвргава искушењима и то пре свега од стране Европске комисије. Русија стрпљиво савладава ова искушења, јер је и сама заинтересована за присуство на европском енергетском тржишту.

Однедавно неки европски лидери и политичари покушавају да смање руску испоруку енергената, кладивши се на јужни Медитеран. „И шта је од тога испало? Да ли данашњи сложени догађаји  Северној Африци, на Блиском Истоку могу да утичу на енергетска тржишта у басену Средоземног мора, између осталог, на европско?“

Мислим да је још рано да се о томе говори, - рекао је он. – Ево, буквално пре месец дана сам био у Минхену на конференцији о енергетској безбедности. Тамо су били и Клинтон, и Меркел и Камерон и још лидери 16 држава. И оцењујући ситуацију дошли су до закључка да је засад још увек врло тешко проценити временски фактор и размере догађаја. Тим пре зато што протестни процеси стално захватају нове и нове земље. Европљани су се нашли пред избором – или поуздано снабдевање енергентима из Русије, снабдевање предвидиво деценијама унапред, или партнерство можда понекад с извесним предностима, са земљама с нестабилним политичким режимима. Ево, на пример, Европљани се залажу за гасовод Набуко, који ће проћи по делу територије Турске, коју контролишу Курди. А ко може гарантовати да се Курди сутра по угледу на Либију неће дићи у борбу против власти у Анкари? Русији „револуције у боји“ не прете и вероватно је боље пословати с њом него са земљама, које су пуне набоја политичких катаклизми.