Стварајући портрет народа

Збирни лик руског народа – овакав, готово недостижан циљ, поставила су себи двојица фотографа – Американац Џејсон Ашкенази и Рус Валерије Нистратов, стварајући заједнички фотопројекат „Статистика“. Он је сад приказан у Москви на међународном фестивалу „Мода и стил у фотографији“.

Фабрички бравар у радном оделу и гламурозна уметница у крзну, скромна наставница француског језика и чувар у маскирној униформи, менаџер у скупом оделу и сеоска старица у ручно везеној блузи. Фотографи су забележили ове и многе друге ликове – сви су приказани у целој фигури и на белој позадини. То су скоро документарни снимци, направљени у многим градовима и селима непрегледне Русије.

Валерије Нистратов говори о томе због чега су он и његов амерички пријатељ Џејсон Ашкенази изабрали тако аскетски стил.

Форма портрета је врло згодна, зато што не дозвољава да се истиче свој его, своје „ја“, - каже уметник-фотограф. – Наравно, овде је ефекат у томе што ликови гледају у очи, у камеру – то је известан ефекат огледала или двоструког разгледања. Они гледају нас, ми гледамо њих. Нема никакве оригиналности у белој позадини, главна идеја је била то што смо снимали ове људе на самом месту њиховог боравка. На пример, девојка коју смо угледали на улици и сликали на истомместу, навлачила је белу позадину на угао зграде на Невском проспекту у Санкт-Петербургу.

Валерије Нистратов сматра да је извесна напетост у позама ликова врло лако објашњива – људи нису навикли да се налазе у центру пажње, ретко позирају за портрет. Узгред речено, жене су често уопште одбијале да се сликају, мушкарци су лакше пристајали.

Разуме се, ми не претендујемо на неко научно истраживање, истраживање ради социолошких служби, - наставља Валерије Нистратов. – То је истраживање двојице фотографа, двојице људи, који имају уметнички поглед на то како и шта виде у руском човеку. Пре свега смо се трудили да се дотакнемо руског типа и бирали смо ликове полазећи од својих естетичких представа. Мислим да је огроман плус Руса то што имају извесно унутрашње зрачење. Наравно, тим пре ми је било занимљиво да снимам Русе, јер сам и сам Рус. У Европи и на свту сваких десет-петнаест година се врше таква истраживања, то су у стуштини антрополошка истраживања нације. Код нас таквих пројеката има мало, не могу да се сетим сличног рада за протеклих десет година.

Заједнички пројекат Џејсона Ашкеназија и Валерија Нистратова је завршен. Сваки од фотографа данас развија свој „соло“. На пример, Рус слика пејзаже. Ипак Валерије Нистратов се са задовољством сећа заједничког рада с америчким колегом и прича о свом партнеру.

Он је становник Њу-Јорка, али је у Русији провео петнаест година. И говори руски, а направио је и своју књигу о Русији, која је изашла у Америци. Разумете, почетком и средином 1990-их година овде је живело много странаца, америчких и европских фотографа, зато што се земља мењала и било је занимљиво. Многи су направили своје књиге о Русији. Ашкенази је обишао целу Русију, он врло добро познаје све реалије нашег живота.

Пројекат „Статистика“ осим изложбене варијанте има и штампану – раскошан албум је изашао прошле године.