НАТО не жури да преузме на себе одговорност за војну операцију у Либији

Војна операција западних земаља у Либији носи спонтани и неконтролисани карактер. Без обзира на то што бомбардовање земље траје скоро недељу дана, нема ни јединственог руководства, ни стратешког разумевања циљева ове акције, осим жеље да се са политичке сцене уклони Моамер Гадафи. Чак северноатланска алијанса не жури да преузме на себе одговоснот за војна дејства.

Још један покупај да се мандат за управљање операцијом Одисејева зора преда НАТО-у био је предузет у среду. Договор није постигнут. Парадоксално, али чинњеица да алијанса, чији чланови бобмардују територију Либије, не учествује у осигурању беспилотне зоне и војних дејстава за одбрани цивилног становништва ове земље. Алијанса је за сада само усагласила своје учешће у поморској блокади за осигурање ембарга на испоруке оружја Либји.

Многе чланове НАТО-а забрињава перспектива копнене операције у Либији. Овде посебан став заузима Турска, која је изјавила да њени војници никада неће ратовати са либијским народом.  Не теже вођству ни САД. Мада одређену координацију врши амерички штаб у Немачкој. Али Бела кућа је већ изавила да намерава да се ослободи ове мисије. Такав став има своју позадину. САД су се заглибиле у Авганистану и Ираку, и по свему судећи, за дуг период. У муслиманском свету оваква дејства изазивају негодовање. И да преузму на себе одговорност за још један рат Американци не журе. Корисније им је да буде успостављена колективна одговорност. Зато САД активно лобирају предају команде Северноатлантској алијанси. Али то уопште не значи да Вашингтон избегава операцију, сматра Леонид Фитуни, заменик директора института за Африку РАН.

Уопште није обавезно да се неко одреди као водећа сила у извесном процесу. Може се играти водећа и улога када формално вршиш споредну. Таквих ситуација је врло много у политици.

То потврђује саопштење да су САД започеле пребацивање неколико хиљада маринаца ка обалама Либије. По речима њиховог командира, капетана Стивена Јодера, ова непланирана акција је изазвана хитном неопходношћу присуства у региону. Формално председник Барак Обама може да упути трупе ван граница земље без дозволе конгреса, али само у року од 60 дана. И сада се нико не усуђује да предскаже како ће се према томе однеси Капитол.

А у међувремену СБ УН намерава да размотри ситуацију у Либији, насталу после почетка бомбардовања. Биће речи о поштовању резолуције 1973, усвојене пре недељу дана, која предвиђа увођење зоне забрањене за летове изнад Либије и мере за заштиту цивила. Москва сматра да је њено испуњење напустило оквире документа. Председник Дмитриј Медведев посебно је подвукао да усвајање било каквих резолуција у СБ УН треба да буде усмерено на јачање мира, на прекид грађанског рата, на недопуштање ескалације конфликта и погибије цивилног становништва. У истом духу је иступило руководство Кине. Тако да дискусија у СБ треба да буде оштра.

У Либији се води прави грађански рат. А то значи да постоји претња од дезинтеграције земље. Сви напори међународне заједнице траба да искључују слични развој догађаја. Зато се врло важним чини предлог руских парламентараца да врате процес у политичке токове и да организују посредничку мисију у Триполи.