Песимистичке примедбе о руском фудбалу

Добар дан, са вама је Спортски преглед. Одавно руски шампионат није започињао тако гласним скандалима који миришу час на глупост, час на кривично дело.

Недавно у интервјуу за Совјетски спорт тренер руске репрезентације Дик Адвокат изразио је мишљење да је ниво руског шампионата пао. Сада су многи играчи отишли из Русије у стране клубове, уместо њих су купили мање јарке извршиоце, истакао је стручњак. Али на крају крајева упечатљивост извршиоца релативна је вредност: и угледни Португалац Манише није играо како треба у своје време у московском Динаму. Разуме се, ствар је у другом. Етичка страна руског првенства негде пуца по шавовима.

Да започнемо малим: у другом кругу шампионата Русије петербуршки Зенит био је домаћин Анжију из Махачкале, са Робертом Карлосом у саставу. Зенит је имао велику несрећу: недавно је тагично погинула супруга основног голмана Вјачеслава Малафејева, зато су оба клуба изашла на терен у маицама са натписом ”Славо, држи се”. Није био изузетак ни Роберт Карлос, који је имао част да подигне државну заставу Русије пред меч. Управо у овом тренутку један од навијача петербружана пружио је Бразилцу... очишћену банану. Било би глупо претпоставити да је навијач бринуо за дневни оброк легендарног фудбалера. На крају је расистички испад снимљен на камере фоторепортера, фотографије су на Интернету, на базилској телевизији се приказује сиже о расизму у руском фудбалу. Питање ”Ко је овде мајмун?” на тај начин је отпало. И решено је у корист руског навијача тима који представља, да подсетимо, културну престоницу Русије. Објашњење смо потражили код навијача Зенита Јевгенија, који је био очевидац догађаја и добили смо занимљиву хипотезу.

Навијачи нашег клуба крајње негативно су се однели према том поступку. Таквих епизода раније код нас није било. Сматрамо да је то провокација: неко до данас не може да се смири да ће се првенство света у фудбалу 2018. године одржати у Русији. Највероватније су Енглези то направили. Зашто да не, чуо сам да је један од британских канала специјално дошао да сними тај испад. Мислим да су човеку добро платили. Треба га наћи. Мислим да ће га навијачи наћи и да ће одржати са њим ”информативни разговор”.

Сада ситуацију разматра Контролно-дисциплинарне комитет Руског фудбалског савеза и органи реда. Према изјави представника Зенита, име и презиме прекршиоца се већ знају, само биће крање тешко да се он казни: јер, уз сву очигледност поруке, непристојних гестова и речи на рачун Бразилца он себи није дозволио. У сваком случају, персони са бананом су већ обећали лишавање могућности посете мечева омиљеног тима.

Добро би било да се информација о томе да се агент Роберта Карлоса спрема да се обрати са жалбом Фифи не потврди. Навијачима Зенита остаје да пожелимо да науче да дочекују странце тако како су то учинили Срби на Маракани 23. марта...

А сада о фудбалском криминалу, такозваном случају Никезић, који је подигао много буке. Да подсетимо да је средином марта црногорски фудбалер изјавио да су га представници ФК Кубањ, у којем је играо од 2010. године, натерали да пре времена раскине уговор, применивши при томе песнице, и претивши пиштољем. Шта је било даље, бацило би у очај и конзилијум у саставу Шерлок Холмс, Херкул Пуаро и Глеб Жиглов. Пошто су листови, између осталог и балкански, много писали о том скандалу, да подсетимо укратко:

Никезић је, како кажу, упутио жалбу руководству Фифе, а такође је на интернету показао трагове удараца, којима су га ”убеђивали” да раскине уговор и да остане без пребијене паре. Неки новинари су модрице одмах приписали не горилама које је ангажовао Кубањ, већ фотошопу.

Шта је било даље? Кубањ, наравно, негодује, прети судом и говори да је његовој репутацији нанета штета. Сам Црногорац седи у иностранству и не долази на заседање комитета о етици. Са своје стране руководство његовог бившег клуба одбија да прође тест на детектору лажи који је предложио Никезић. Новинари доследно грде час Црногора, час систем руског фудбала. Тотални хаос.

Зато што у случају Никезића није сасвим јасно коме и чему да се верује. За обе стране лаж није корисна: ако је слагао, Црногорац је сахранио своју каријеру било где у свету, можда не само у последњој лиги турнира остра Фиџи. Истина, постојала је још једна верзија чија је суштина у томе да су неки руски фудбалски фукционеи уз Никезићево учешће исфабриковали читав случај и да Кубањ једноставно уцењују, а новац ће затим успешно поделити. Али ова верзија није развијена.

А шта ако је руководство Кубања заиста криво? Тада, на шта је мислио тим примењујући методе убеђивања које је описао Никезић против страног играча? Да ће се он братити општинском руском суду? Или да ће се помирити? Јасно је било да ће се он жалити међународним инстанама, што значи да скандал неће моћи да се избегне.
 

Изгледало је да се тог четвртка све завршило, али не, све тек започиње. Кубањ је изјавио да ће платити Никезићу четврт милиона долара који му припадају као компензација за раскидање уговора. После дугих консултација са међународним спортским организацијама Кубањ је ипак решио да мирним путем регулише спор са Никезићем. Ипак тај гест, по речима руководства клуба, не значи да Кубањ признаје своју кривицу, пишу руске новине. И све то је врло чудно. Замолили смо познатог новинара и спортског коментатора Јевгенија Ловчева да прокоментарише ситуацију.

До недавно сам био председник и тренер мини-фудбалског Спартака и могу да замислим односе тренера и играча. Играчу, рецимо, нуде уговор на годину дана, он је пристаје и потписује на две. Кроз годину дана тренер види да му играч не одговара. Он предлаже — тражи себи клуб, ми ћемо или да ти компензујемо, или да те пустимо бесплатно.

А он одговара: ви ћете ми ипак платити за другу годину, тако да могу мирно да седим и гледам у плафон. То може да изнервира руководство, али уговор се мора поштовати! Свака организација ће стати на страну играча у том случају. Како сам схватио из чланака. Никезић је покушавао да нађе себи тим, али Кубањ је очигледно хтео за њега паре, и његови потенцијали послодавци су одустајали. У таквој ситуацији када још годину дана може једноставно да се прима плата, а трансфер је затворен и посао се не може наћи, играч одједном својевољно раскида уговор? То је врло сумњиво. Ради се о томе да тамо где је новац, ту су умешани бандити. Зато мислим да је епизода са претњама Никезићу заиста постојала. Али то ће бити немогуће доказати, чак без обзира на камере у бази и слично. Зато се Црногорац обратио Фифи: тамо неће тражити да он оде у болницу и да потврди повреде, они полазе од тога да нормалан човек добровољно не добија новац, закључује Јевгениј Ловчев.

Међутим, како ће се развијати ситуација даље, да ли ће бити расправе, на ком нивоу, сва ова питања остају отворена. Никола је управо потврдио у црногорским медијима да се он налази у Црној Гори, да планира да ускоро обнови тренинге. У сваком случају, руски фудбалски кругови су покварили себи репутацију и мораће да је обнављају много
дуже него Никезић спортску форму. Тиме ћемо и завршити.