Јужни ток напредује у Европи

Ове недеље је један од најопширнијих енергетских пројеката добио нове партнере. Јужном току се као деоничар прикључила немачка компанија Винтерсхал, са Словенијом су потписани споразуми о изградњи и експлоатацији словеначког дела будућег гасовода. Србија се определила са обимом инвестиција у тај пројекат.

Према резултатима  догађаја ове недеље може да се  тврди да  се Јужни ток подигао на виши ниво. Амбициозни пројекат Гаспрома је добио нове партнере. У понедељак ће у Москви бити потписан меморандум међу руским  гасним концерном и немачком компанијом Винтерсхал, филијалом водећег  енергетског холдинга Немачке БАСФ. Премијер Владимир Путин је високо оценио потписивање тог документа, подсетивши да  гасовод Јужни ток мора да учини поузданијим испоруке енергената ЕУ, што је  од посебног значаја у светлу нестабилности на сировинским тржиштима због нереда на Блиском Истоку и у Северној Африци.

То је озбиљан догађај и веома важан, узимајући у обзир процесе, који се одвијају данас на међународним енергетским тржиштима. То је сигнал ка стабилности.

О условима потписаног споразума новинарима је испричао председник управе Гаспрома Алексеј Милер.

Компанија БАСФ ће добити 15 одсто у том пројекту, уз удео Гаспрома од 50 одсто. Такав принцип поделе потпуно подржавају други учесници пројекта Јужни ток.

Према проценама експерата, инвестиције БАСФ  у пројекат Јужни ток ће износити око 2 милијарде евра. Председник управе БАСФ Јурген Хамбрахт је после потписивања меморандума изјавио да ће концерн учинити све ради што скорије реализације тог пројекта.

Истичем да су принципи наше сарадње у оквиру тог пројекта фиксирани у том меморандуму. Посебно бих подвукао да у нашој пракси иза потписивања споразума о намерама увек следе сами уговори.

О могућности учешћа БАСФ у пројекту Јужни ток се говорило још протекле године. Експерти су истицали да је за Гаспром важно не само финансијско учешће немачког концерна, већ и политичка подршка од стране Немачке. Управо ове недеље  су се присталицама реализације тог пројекта прикључиле Словенија и Србија. Руски премијер Владимир Путин је посетио обе земље, детаљно размотрио с лидерима држава перспективе изградње горивне магистрале.

У Словенији је био потписан споразум о стварању мешовитог предузећа које ће се бавити изградњом и експлоатацијом месног дела гасовода. Тај део пројекта ће коштати 1 милиарду евра. Капацитет износи до 24 милијарди кубика гаса годишње. При томе сама Словенија ће моћи да купује од Гаспрома троструко више горива него данас, - саопштио је Алексеј Милер.

Данас важи уговор за испоруке руског гаса у Словенију до 2017. године. У оквиру пројекта Јужни ток водимо преговоре о продуживању уговора све до 2035. године. Обим испорука гаса у Словенију ће износити око 17 милијарди кубика. Мора да се истакне да  данас испоруке гаса у Словенију у оквиру важећег уговора износе 500 милиона кубика.

Ништа мање оптимистичне изјаве чуле су се и у Београду приликом преговора Владимира Путина с председником Србије Борисом Тадићем. Представници Гаспрома су огласили прогнозу: само изградња србског дела Јужног тока омогућиће привлачење у земљу око 1,5 милијарди евра директних инвестиција, а профит од транзита горива ће премашити 4 милијарде евра у току 25 година. Како је рекао Владимир Путин, за сада су сви планови реализовани строго у складу са графиконом.

Процес правних формалности  обавеза свих учесника Јужног тока такође се одвија према плану. Другим речима, пројекат јача, он је већ безусловно постао општеевропски.

Ако се све буде и даље одвијало према плану, иначе Русија у то не сумња, Европа ће добити први гас већ 2015. године. Додуше, све до сада није коначно решено питање маршуте. Турска  је само претходно пристала на изградњу гасовода по дну Црног мора у својој економској зони. Осим тога, продуктивном дијалгу с Европом смета такозвани  Трећи енергетски пакет, који ствара знатне тешкоће за Гаспром и смањује економску привлачност изградње гасовода. Иначе, сама чињеница учешћа у том опширном енергетском проекту таквих компанија као што су италијански концерн ЕНИ, немачки БАСФ и Француски ЭДФ (очекује се да ће се он  прикључити Јужном току до краја ове године), пружа наду да ће сва спорна питања бити успешно решена. Како истиче већина  европских експерата, то је безусловно у прилог  енергетској безбедности  саме ЕУ.