Ту-16

Први серијски совјетски бомбардер Ту-16 (по класификацији НАТО-а Badger). Пројектовању даљњег млазног бомбардера са крилом у обилику стреле ОКБ Тупољев приступио је још 1948. године. А 1953. године започела је његова серијска производња под ознаком Ту-16. Овај авион први пут је показан на ваздушној паради на Црвном тргу 1. маја 1954. године. Авион може да понесе до 9 бомби, тежине од 100 до 9000 килограма, које се смештају у одсеку за бомбе у задњем делу каросерије. Ракетно наоружање смешта се под крилом. У поморском театру војних дејстава могу да се примењују мине и торпеда. Одбрамбедно наоружање овог бомбардера састоји се од 7 аутоматских топова од 23 милиметара АМ.23. Али, то је базична опрема.

Авион је много пута модернизован. Велики развој на бази Ту-16 добили су авиони радиоелектронске борбе, који се најчешће називају испоручиоцима сметњи. Прве модификације су се појавиле крајем 50-их година и 60-их су почели да их граде серијски. Касније су системима радиоелектронске борбе опремали све офанзивне и извиђачке варијанте Ту-16. После варијанте бомбардера у серијску производњу био је пуштен носач нуклеарног наоружања Ту-16А. Са једног од таквих оавиона 27. октобра 1967. године у Кини било је извршено бацање првог кинеског термонуклеарног уређаја. За време Авганистанског рата Ту-16 много пута је примењиван за бомбардовање територије Авганистана.

У априлу 1984. године авиони 200. пука тешких бомбардера учествоали су у Панџшерској операцији на савлашђивању групације муџахедина Ахмада Шаха Масуда. Заједно са бомбардерима Ту-22М и фронташком авијацијом 40. армије они су направили највећу у историји густину авијације изнад Панџшерске долине – радиолокатор Баграмског аеродрома, намењен за праћење сто циљева истовремено, гушио се од преоптерећења. Основно наоружање Ту-16 у то време биле су фугасне бомбе. Крајем 60-их гоидна неколико бомбардера по задатку команде ПВО земље претворено је у носаче ракета-мета Ту-16КРМ. Летелице које су одслужиле свој рок кориштене су као теледириговани авиони мете Ту-16М.