Москва подржава филмове пријатеља

„Филмска продукција Русије и земље из ближег окружења још увек има много тога заједничког.“ До оваквог мишљења дошли су стручњаци, учесници и гледаоци првог Московског међународног филмског форума „Филм пријатеља“, који је завршен прошле недеље.

Све се објашњава врло просто, - признала је у интервјуу за „Глас Русије“ позната грузијска режисерка Нана Џорџадзе.                                        

Филмски радници земаља ближег окружења имају заједничку школу и филмовима хране једни друге, уче једни од других. Знам, - каже Нана Џорџадзе, - да постоји велико интересоање за грузијски филм. А код ас у Грузији влада право занимање за Русију и не само за њу, већ уопште за филмове на пост-совјетским просторима. Дивно је што данас свако представља своју земљу с филмовима које има. Не волимо се због тога ништа мање – напротив, постајемо све занимљивији једни другима.

Филм Нане Џорџадзе „Метеоидиот“ са зведом руског екрана и сцене Чулпан Хаматовом отворио је филмски форум „Филм пријатеља“. Осим Грузије и Русије у њему су учествовале Немачка, Финска, Холандија и Италија. И у свим овим земљама филм се већ приказивао, а на руском екрану се појавио први пут. Вечну причу о малом човеку и његовој борби за личну срећу Нана Џорџадзе је испричала у себи својствеом маниру – с хумором, националним колоритом.

Своје филмове у Москву су донели филмски ствараоци из Азербејџана, Украјине, Естоније, Летоније и Литваије. Међутим, највећи допринос програму дао је Казахстан – земља чија филмска продукција је у току последњих година врло запажена и на филмским фестивалима и приликом приказивања у целом свету.

У филму „Рај за маму“ режисера Актама Арин Кубата главну улогу је играла Наталија Аринбасарова, позната руска филмска глумица, Казахиња по националности. То је тешка социјална драма на свакодневну тему: глава породице одлази у печалбу у туђу земљу и нестаје. Наталија Аринбасарова је одиграла главну улогу и у другом казахстанском филму – „Неочекивана љубав“ режисера Сабита Курманбекова – о усамљености старијих људи. „Мени је то врло блиско, зато што живим сама, нисам удата,“ признала је глумица у интервјуу за „Глас Русије“.

Јако ми је добро у овом стању, зато што волим самоћу, - наставља Наталија, - али понекад помислим: ах, кад би неко био поред мене... И моја јунакиња вероватно тако размишља, иако има кћерку и унуку. Једном пријатељи покушавају да јој проводаџишу. За мене као жену пријатна је свест о томе да у свако доба жени нешто може да се догоди, она може некога да сретне. Неко може да је заволи и да почне да јој се удвара. И она одлучује да промени своју мирну самоћу за савез с неким човеком. Многе жене пате у овим годинама. За њих је овај филм као нека нада: у животу је све могуће.

Узгред речено, један од партнера Наталија Аринбасарове у овом филму је био познати француски глумац Жерар Депардје. Најплаћенијег глумца Француске чак нису морали да наговарају да игра у казашком филму, изјавио је за „Глас Русије“ продуцент филма Сергеј Азимов.

Депардје је апсолутно тачно успео да схвати моралне и духовне претпоставке, зато што је историја усамљености универзална. Она постоји и у Француској, и у Аустралији и у Кини – свугде. Врло брзо је налазио заједнички језик с људима, не само на терену за снимање, већ са свима који живе у брдском селу у којем се снимање одвијало, комуницирао је с њима. Да Жерар Депардје није јако познат глумац могло би се помислити да се родио и да је одрастао у овом јужном казашком планинском селу.

Гледаоци су подржали филмске раднике из ближег окружења: у сваком случају, сала филмског форума московског биоскопа „Художествени“ увек је била пуна.