Политика победила бизнис

Власти Либије су спремне за преговоре. Званични представник владе Гадафија Муса Ибрахим је изјавио да Триполи пристаје на спровођење политичких реформи. Међутим, код Гадафијевих противника  промена у његовом расположењу није изазвала ентузијазам.

Предлози за решење конфликта од стране Моамера Гадафија не заслужују поверење. То је коментар министра иностраних послова Италије Франка Фратинија. Он је саопштио да одсада Рим признаје као јединог легитимног представника Либије само такозвани побуњенички Национални  савет. Раније је сличну изјаву дала Француска.

Побуњеници, надахнути подршком Запада, такође су одбили да преговарају са либијским властима. Међутим, лидер Џамахирије не губи наду на мирно решење конфликта. Емисар Гадафија је  кренуо у турнеју Грчка-Турска-Малта.  Његов је задатак да  наговори независну страну да преузме посредничку мисију у регулисању те ситуације. Са своје стране либијска влада обећава да ће спровести политичке реформе. Син Моамера Гадафија Сејф-ул-Ислам је спреман да преузме  власт и води земљу демократском уставном систему власти. Међутим,  и овај би сценарио био далек од идеала, - истиче директор Центра арапских и исламских истраживања Александар Ткаченко.

Те реформе, чак и у идеалној варијанти, имале би козметички карактер, јер би праве реформе реално водиле промени режима, што, природно је, неће одговарати Гадафију и његовим наследницима.

Слабо се верује да ће та дипломатска мисија Гадафијевог емисара водити изради преговорног механизма ради регулисања проблема, који су изазвали грађански рат. Зато је главни камен спотицања у том случају личност самог Моамера Гадафија. Чак ни заједнички бизнис није постао за лидера Џамахирије гаранција подршке од стране западних партнера, - каже Александар Ткаченко.

Стабилне и доста разноврсне трговинско-економске везе позитивно утичу на климу у односима међу партнерима.  Међутим, либијски случај је изузетак. Политички део односа  између Либије и западних демократија очито доминира, превазилази по свом значају трговинско-економске односе.

Активно успостављање  политичко-економских веза  Либије и Запада почело је 2003. године. Триполи је званично признао своју кривицу за експлозију авиона  код шкотског града Локерби 1988. године. Гадафи је платио 3 милијарде долара као накнаду рођацима жртава терористичке акције, УН су укинуле санкције против Либије, а западне компаније су добиле слободни приступ њеном енергетском сегменту. Са своје стране је Либија такође брзо ушла у западни бизнис. Између осталог, 5 милијарди долара је Триполи уложио у италиански Уни Кредит, купивши 7,5 његових деоница, 1 милијарду долара у енергетски џин  Ени. Осим тога, Либијци су купили део у аустријској грађевинској корпорацији Вајнербергер, у британској медијској корпорацији Пирсон и многим другим компанијама.

Политичке везе Гадафија са Западом су такође осетно ојачале. Својевремено су британски премијер Тони Блер, председници Француске Жак Ширак и Никола Саркози, државни секретар САД Кондолиза Рајс, премијер Италије Силвио Берлускони и други лидери са задовољством  посећивали Гадафија, контактирали с њим  у различитим форумима, руковали се и на све начине демонстрирали своје поштовање. Другим речима, у року мањем од 10 година пуковник је стекао подршку на највишем  међународном политичком нивоу. Хоће ли он да је сачува и искористи – питање је отворено.