Тајне паукова или панцир од паучине

Руски научници раде на стварању суперматеријала – вештачког аналога паучини. На државном Институту за генетику РАН већ су разрађене нити упоредиве са правом паучином.

Ради се о томе што је паучина непревазиђени материјал. Она личи на најлон по еластичности и везивности, на стакло по јачини, а по чврстоћи превазилази челик. Прорачуни показују да би нит паучине дебљине оловке могла да заустави авион у лету!

Човек је видео у природи и копирао много занимљивог по себе. Али тако сложени процес као испредање паучине за сада не може да се понови. Овај сложен задатак научници сада покушавају да реше помоћу биотехнологија. На Институту за гентику пошло им је за рукм да синтетишу два гена паучине, одговорна за производњу беланчевина. Ови гени су били уведени у ћелије бактерија и квасца, говори шеф лабораторије за инжењерију беланчевина Владимир Богуш.

Исто као што је геном човека дешифрован, тако су многи геноми дешифровани и постављени на Интернету. Узели су ову доследност, прерадили, синтетисали вештачке комаде, затим их залепили и добили ген у еврпувети. Он није у потпуности исти као у пророди. Тешкоћа је у томе што је то тешка беланчевина, једна од највећих у природи, и њу је тешко конструисати. Али то нам је пошло за руком. Осим тога, научили смо да правимо и вештачку паучину. Пропуштамо раствор кроз танки капилар и у алкохол и струја раствора се одједном претвара у праву паучину. Она је негде два-три пута гора од природне, али и то је велико достигнуће, зато што је природна само савршенство!

Руски генетичари су се убедили да је вештачка беланчевина, добијена у лабораторији, универзални биокомпатибилни материјал за медицину. Од њега се могу правити фолије за лечење опекотина, вештачка кожа, хидрогел за регенерацију органа, малене куглице величине микрона за транспорт лекова, порозне супстанце које могу да замене кости, мишиће, мека ткива.

Беланчевина паучине данас је предмет посебног научног интересовања у многим земљама, каже Владимир Богуш, на пример на Калифорнијском универзитету група научника везаних за војну тематику разрађује панцир од паучине.

У принципу то би била добра варијанта за панцир, зато што је он јак, енергетска експлозија је врло висока. Подразумевало се да се од беланчевине могу правити нити, оне се могу плести и затим намотавати на неки костур, на пример, титанијумски. Таква конструкција панцира би могла да постоји. И што је најважније, он би био при томе врло лак.

Људи од давнина покушавају да направе тканину од паучине. Још у 16. веку у Немачкој сељанке су ткале од ње траке. У 18. веку веште француске занатлије су правиле од паучине рукавице и чарапе на поклон краљу. У Новој Гвинеји од паукове мреже правили су капе за кишу. А у Полинезији нит златног паука рибари до данас користе да навуку удицу. Пауци којих у природи има 35 000 врста, живе свуда – на земљи, у води, на планинама, на свим ширинама и висинама, и свуда плету своје ловачке мреже од паучине. Оне имају много необичних својстава. Тако у еластичне се стежу за читаву трећину своје дужине, а затим се поново смањују до првобитне величине. Погубно делују на бактерије и гљиву буђи, тачније имају својства антибиотика. Предмет обешен на влакно може дуго да се окреће и при томе оно се неће умрсити.

Али за сада научницима не полази за руком да репродукују тај суперматеријал. Тако да се не зна да ли ће се ускоро појавити панцир од паучине.