ЕУ на прагу увођења ванредне ситуације?

Статистички ресор Евростат објавио је  податке о броју странаца,  који су тражили уточиште у ЕУ 2010. године. Великих промена није било.  Забележено је 1,4 милиона жељених уточишта. Око три четвртине имиграната није прихваћено. Недостају информације о илегалним имигрантима. Може ли Европа да дише од прилива незваних гостију?

Коментар нашег посматрача Сергеја Гука, и експерта, шефа оделења за истраживања европске интеграције Института Европе Олге Потемкине.

Свргавање тунижанског председника Бен Алија у јануару ове године је подстакло прилив избеглица из Африке у Европу. Око 20 хиљада Тунижана је стигло на остров Лампедуза, где има 4,5 хиљада становника. Италијанске власти једва стижу да расподеле избеглице у друге логоре. Суседна Француска категорично одбија да помогне иако је предводник агресије на Либију. Постоји битлатерални споразум из 1997. године, који омогућује  враћање имиграната обратно у Италију. Силвио Берлускони прети партнеру, који је заборавио на европску солидарност да ће пружати избеглицама дозволе за боравак у Италији које делују за читаву Шенгенску зону, што је законито. Онда ће се ти људи разбежати по читавој Европи, и то потпуно легално.

У покушају да реши проблем италијански премијер је, према његовим речима, за 150 милиона долара купио пристанак привременог  тунижанског режима да задржи будуће избеглице. Међутим, то није право решење проблема. Таласи  имиграције запљускују Малту, Португалију, Шпанију. Хоће ли Европа и даље одуговлачити, док ситуација дође до критичног стања?

Пред микрофоном је Олга Потемкина.

11. априла на седници савета министара правде и унутрашњих послова ће се разматрати питање увођења ванредне ситуације у ЕУ у вези са масовним приливом избеглица. Ако се таква одлука усвоји, онда ће  први пут од краја 1990-их година (догађаји у бившој Југославији) бити уведен режим привремене заштите. Земље ЕУ ће морати  да дају прилоге за специјални фонд и преузму одговорност за све оне, који стижу у Италију. Режим ће трајати годину дана, затим ће привремено заштићени морати да се врате кући. За сада  земље ЕУ нису усагласиле своје ставове.  Против  прихватања италијанског терета иступају пре свега Немачка, Белгија, Аустрија, објашњавајући да ионако имају много имиграната. Међутим, ако број избеглица буде растао,  мораће се  увести режим ванредног стања и испољити солидарност.

У ЕУ годинама делују закони који забрањују илегални долазак и запошљавање странаца. Међутим,  илегални рад избеглица се исплати предузетницима.  Немачка користи турску и курдску радну снагу, Француска алжирску, Велика Британија – индијску и пакистанску. Међутим, све више се испољаквају проблеми, повезани са странцима.

Данас многи дошљаци, нарочито из муслиманских земаља, не желе да се асимилирају, они стварају затворене колоније у еропским градовима, не поштујући законе и традиције земље у којој се налазе.  Код Европљана се повећава ксенофобија, која  доприноси успеху ултрадесничара. Они су у последње време постигли успех у Француској, Данској, делимично у Немачкој. Поред тога је илегална миграција  извор ширења међународног  тероризма. Штедња на решавању проблема ће раније или касније  скупо коштати европске владе.