Француска открива лице

Француска открива лице. Од данашњег дана муслиманкама које живе у Француској забрањено је да се појављују на јавним местима у фереџи, са велом или другом одећом која скрива лице.

Закон који је иницирао председник Француске Никола Сакрози после ватрених дебата био је утврђен прошле јесени. По мишљењу његових аутора, одећа која скрива лице понижава женско достојанство и не одговара световним принципима Републике. Између осталог многи су видели иза тих лепих речи покушај да се муслиманима који живе у хришћанском друштву укаже њихово место, говори социолог религије Роман Силантјев.

Наравно, можемо се правити да верујемо у разговоре о томе да их интересују права жена. Али ако гледамо извор, сасвим је јасно да на тај начин власти Француске желе да зауставе експанзију ислама у својој земљи. Ислама радикалног, чији представници облаче своје жене у овакву одећу. Али пошто све муслимане стављају у исти калуп, не одвајајући пријатељски од непријатељски расположених, на крају вређају све. И самим тим иду на руку заговорницима радикалног ислама. Када муслимане који се нормално односе према Француској почну да кажњавају за мараме, то, наравно, неће увећати њихову љубав према Француској.

При чему не само да кажњавају. Према закону, муслиманку која се усуди да изађе у продавницу или музеј са покривеним лицем, очекује казна од 150 евра и курс предавања о нормама грађанског понашања. А ономе ко примора своју ћерку или жену да стави фереџу, прети казна од 30 хиљада евра и кривично кажњавање до годину дана.

У принципу никаква посезања на основе ислама дати закон не садржи. Тамо нема чак ни речи фереџа. Реч је о забрани скривања лица. Немогућност индентификације грађанина противречи нормама елементарне безбедности. Шта више, ношење фереџи је обичај, а не религиозна норма, подвлачи стручњак за политички ислам Георгиј Енгелгардт. Приметите, каже експерт, у Русији је ислам једна од водећих религија, а жену у фереџи на улицама не можеш видети. Национални обичаји треба да се слажу са локалним, тада неће доћи до противречности попут француских, сматра Енгелгардт.

У Русији су пре 7 година постојале дискусије такве врсте. Завршене су одлуком да се жене за документа фотографишу у муслиманској марами. И не мислим да ће у Русији бити ограничења такве врсте као у Француској. Ипак у Француској то је у огромној мери изазвано тиме што је становништво крајње незадовољно проблемима са муслиманском имиграцијом. Са тим што ови имигранти крајње мало желе да се интегришу у француско друштво.

Међутим француске муслиманке можда и неће морати да плаћању за фереџу из свог џепа. Прошлог лета бизнисмен Рашид Неказ, који се 2007. кандидовао за председника Француске, организовао је специјални фонд помоћи женама кажњеним за ношење одеће која заклања лице. Неказ је нашао истомишљенике који ће са задовољством жртвовати новац за казну муслиманкама. У фонду, по неким подацима, већ је милион евра. Узимајући у обзир да ортодоксне муслиманке у принципу не напуштају кућу тако често, ова средства ће бити довољна за дуг период.