Радио аматери из целог света поново чују Гагарина из Космоса

Радио аматери из целог света данас (12. априла) из Космоса примају глас Јурија Гагарина. Историјски аудио снимци, укључујући и познато Гагариново „идемо“, из Земљине орбите преноси мали космички апарат „Кедар“. Он је свој назив добио у част надимка првог космонаута.

Кад је 12. априла 1961. године брод „Восток-1“ полетео у орбиту Гагарин је рекао: „Видим хоризонт, испливава хоризонт Земље. Али не виде се звезде на небу. Земљина површина, земљина површина се види као у илуминатору. Небо је црно и по ивицама Земље, по ивицама земље је тако леп плави ореол, који је даље од Земље све тамнији.“

Касније је први космонаут могао да види и звезде. Нарочито га је запањила једна звездица, која је промакла кроз прозор његовог илуминатора. „Виде се звезде... Врло леп призор. Земља лети у сенци, - пренео је космонаут. – Кроз десни илуминатор сад гледам звездицу, она пролази здесна налево. Отишла је звездица, одлази, одлази...“

У 10 сати и 23 минута Гагарин је саопштио да се лет одвија успешно, да се он осећа одлично, а сви системи добро раде. Ту се снимак прекида. 30 минута касније космонаут је успешно слетео.

Осим историјских аудио снимака сателит „Кедар“ преноси данас 25 поздравних порука на 15 језика, као и фотографије Земље и телеметричке информације, добијене уз помоћ научне апаратуре. Овај мали космички апарат, чија је маса свега 30 килограма, налази се данас у летелици МКС, каже аналитичар часописа „Новости космонаутике“ Игор Лисов.

Радио аматерски сателити представљају начин међусобне сарадње космичког програма и народа. Радио аматерство је поштована делатност, којом се људи баве већ 100 година, откако се радио појавио. А космичко радио аматерство се, може се рећи, родило с првим сателитом, кад су у целом свету радио аматери слушали његове сигнале. Затим су се појавили специјализовани сателити ради комуникације радио аматера. Данас је његова најпопуларнија варијанта – кад ви нешто преносите сателиту, то се затим на њему снима, а онда се пребацује другом човеку. У суштини, он ради као поштанско сандуче.

Сателит „Кедар“ је направљен у оквиру студентског програма УНЕСКО за космичко образовање омладине. Он је на Међународну космичку станицу допремљен у јануару. Првобитно је планирано да га космонаути пусте у погон за време фебруарског изласка у отворени космос. Међутим, имајући у виду да време рада акумулатора на сателиту износи око две недеље, одлучено је да се „Кедар“ остави на МКС како би на Дан космонаутике могао да честита свим радио аматерима космички јубилеј. А на самостални лет „Кедар“ ће кренути почетком јула за време још једног изласка космонаута у отворени космос.

Садашње укључење „Кедра“ на летелици МКС представља експеримент студентског програма УНЕСКО. То је први корак на стварању и експлоатацији мини-сателита класе малих космичких апарата масе до 100 килограма. „Кедар“ ради на својој фреквенцији 145,950 мега херца. Његов званични позивни је RS–1 – S. Сигнали сателита се ретранслирају на фреквенцији од 437,55 мега херца преко радио аметерске станице летелице МКС.