У Берлину размотрили Либију и припремају се да дискутују о ПРО
НАТО позива либијског лидера Моамера Гадафија да повуче Либијску војску у касарне. Ситауција у овој земљи постала је гланва тема састанка руководилаца МИП земаља Северноатлантске алијансе у четвртак у Берлину. А у петак они настављају дискусију уз учешће Русије. Међу разматраним темама Савета Русија-НАТО је стварање ЕвроПРО, као и сарадња у авганистанском правцу.
По мишљењу учесника састанка, прекид војних дејстава у Либији обавезан је услов за достизање истинског и контролисаног примирја у земљи. Дипломате су се изјасниле за пооштравање санкција против Џамахирије, како би се пресекло снабдевање либијске владе и њених трупа. По речима генералног секретара НАТО-а Андреса Фог Расмусена, примена војне силе у погледу Либије данас је неоправдана. Ми смо почели да делујемо како бисмо заштитили становништво, како бисмо осигурали његово право на слободу и како не бисмо дали Либији да се претвори у државу која је претрпела крах, истакао је он. Ипак коначно само војна моћ није у стању да предложи разрешење кризе, признао је генерални секретар алијансе.
Још један проблем који брине НАТО је значајно увећање прилива миграната из Северне Африке. Основни удар примило је на себе италијанско острво Лампедуза. Премијер Италије Силвио Берлускони чак је припретио ЕУ да ако не буду предузете мере у најскорије време, свим мигрантима ће бити подељене шенген визе, и тада ће главобољу имати не само Рим. Ову тему су у четвртак размотрили у Стразбуру на сединици Парламентарне скупштне СЕ. Учесници заседања истакли су да европски миграциони закони треба од стада да постану човечнији у погледу избеглица. Са своје стране руска делегација је још једном указала на примену двоструких стандарда уобласти људских права од стране ПССЕ. По мишљењу руских парламентараца, неприхватљива је чињеница да главна институција у Европи за заштиту права грађана наставља да игнорише то што се данас дешава у Либији са цивилима.
Ситауција у тој земљи ће бити размотрена и на министарском заседању Савета Русија-НАТО у Берлину у петак уз учешће руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова. Међу другим темама предстојећих расправа је будућност заједничког система ПРО. НАТО сматра да такозвана ЕвроПРО треба да представља два независна система – руски и НАТО, али координисана међу собом. Русија је уверена у неопходност јединственог ситема, али уз поделу на секторе одговорности. Осим тога, Москва инсистира на усаглашавању свих раектних лансирања са европске територије са њом. Једно од главних остаје питање ко ће на крају притискати црвено дугме, истиче Александар Коновалов, председник Института за страштеке оцене.
Са једне стране, требало би се, наравно, заштити од потенцијалних опасности. Са друге, ако се гледа са тачке гледишта секторалне ПРО, Русији припадају Источни и Јужни сектори одбране Европе. Тамо заиста могу да се појаве потенцијалне опасности, као што су Иран и Северна Кореја. И ми ћемо пресретати ове ракете, а НАТО оне што иду са Запада.
Концепцију новог ситема ПРО, како се очекује, формираће на заседању министара одбране Савета Русија-НАТО у јуну. До тог састанка стране треба да припреме и заједничку анализу ракетних ризика која ће у суштини потврдити неопходност формирања ситема ПРО у сличном формату. Најважније је да Русију опет не позову да учествује у већ готовом пројекту, изјављује Москва.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Остале новости из рубрике »
















