Заштита споменика: не треба измишљати топлу воду

Поводом Међународног Дана споменика и историјских места који се обележава 18 априла, престоница Русије традиционално приређује Дан историјског и културног наслеђа Москве. То је својеврсни дан отворених врата, када посетиоцима постају доступни многи дворци, резиденције, историјска здања, затворена за слободни приступ у уобичајено време.

Радним данима ови споменици архитектуре „раде“ као амбасаде, банке, фирме, чак војне организаицје, али једном годишње пуштају посетиоце. По речима руководиоца одељења за културно наслеђе Москве Александра Кибовског, заинтересованих је ове године било тако много да је било немогуће задовољити све пријаве. 4000 људи, чије молбе су испуњене, то је кап у мору, жали се Кибовски.

Подсећам да када су 1918. престоницу пренели из Петербурга у Москву, говори чиновник, најбољи узорци архитектуре вила које су биле национализоване, предати су амбасадама. Данас ова занимљива здања чији су аутори Шехтел, Камински, могу да погледају они који се занимају за историју и архитектуру града.

Уопште у акцијама поводом Дана историјског и културог наслеђа Москве, а оне се одржавају не само 18. априла, већ и 18. маја, очекује се преко милион учесника. Самих објеката културног наслеђа укључених у програм Дана има 322. А у Москви је региостровано преко 6000 споменика истирије и архитектуре. Већи део остаје необухваћен, зато што се, нажалост, налази у лошем стању. Правде ради треба признати да се број рестаурираних споменика полако, али ипак попуњава.

Инвеститори се за компетентну рестаурацију тешко налазе, зато што после великих улагања они практично не добијају повластице од града. Ништа добро не очекују стручњаци од поправки закона О објектима културног наслежа (споменика историје и културе) народа РФ, које предлаже Државна дума. Посебна негодовања јавности изазивају оне поправке које обавезују власнике зграда, проглашених културним објектима, да у потпуности преузму на себе издржавање и очување споменика. Већина руских грађана, који су становници таквих кућа, нису у стању то да чине. Архитекта Владимир Шухов, председник фонда Шуховска кула, сматра да аутори поправки треба да проуче међународно искуство, а не да проналазе топлу воду.

У центру Хелсинкија постоји читав квартал дрвених кућа, каже архитекта. То је крај 19. века и није нешто посебно: обложене даскама, таквих кућа је у Русији много. У Хелсинкију не само да је престижно живети у тим кућама, већ је и економски исплативо, зато што постоји сарадња градских власти и становника. Становници треба да обезбеде време за екскузије, и град преузима на себе капитални ремонт инфраструктуре и слично. Механизми срадње већ постоје, и не треба ништа ново откривати. На пример, читав Рим представља некакав музеј под отвореним небом, при чему псотоје у старом градском делу ткве куће у којима не само фасаде, већ и интеријере не можете да мењате. При томе не бих рекао да у зградама у центру Рима живе само богати људи, примећује архитекта Владимир Шухов.

Тако да на Дан историјског и културног наслеђа Москве, док уживате у истакнутим споменицима руске престонице, не треба да заборављате ни на проблеме очувања ових вредних објеката.