Злочини с потписом Вашингтона и Берлина

Удружени злочиначки подухват који је изњедрио војно-полицијску акцију "Олуја" осмишљен је уз пуни благослов међународне заједнице, тако да би одговорност за злочине почињене на територији некадашње Републике Српске Крајине и у западнокрајишким општинама на територији РС, односно БиХ, подједнако требало да сносе и владе оних земаља које су дале прећутну сагласност хрватском предсједнику Фрањи Туђману да "очисти" Хрватску и дио војних активности преусмјери на сусједну БиХ.

 

Да су осим САД за план Фрање Туђмана и његових сарадника знали и у Њемачкој свједочи писмо које је 28. јула 1995. године тадашњи члан Бундестага, касније високи представник у БиХ Кристијан Шварц Шилинг упутио њемачком канцелару Хелмуту Колу, а у којем га обавјештава о договору постигнутом у Сплиту и каснијим акцијама америчких колега.

 

- С обзиром на политички врло осјетљиву ситуацију Хрватске, војне акције смију једино имати за циљ помоћ Бихаћу, а не, на примјер, у Хрватској враћање Крајине коју држе Срби. Под овим смо условима понудили да им помогнемо, да придобијемо Хрвате за помоћ. Разговарао сам више пута с Министарством спољних послова и с одговорним у Стејт департменту - написао је Шварц Шилинг Колу.

 

Шилинг је индиректно признао да је подстицао Хрватску да војно интервенише у БиХ и да су Американци одмах послали демарш Туђману, у којем се наглашава да се у операцији "Бихаћ" морају суздржати, али да, истовремено, САД незванично шаљу позитиван сигнал на акцију.

 

Да је Америка играла двоструку игру свједочи и изјава Шварц Шилинга у писму Колу у којој он након америчког демарша констатује да је за њега горко сазнање да у Вашингтону имају више разумијевања и поуздања у њега него у Бону.

 

Шварц Шилинг у писму, које је у посједу "Фокуса", обавјештава Кола да су Туђман, предсједавајући Предсједништва РБиХ Алија Изетбеговић, предсједник Владе РБиХ Харис Силајџић и предсједник ФБиХ Крешимир Зубак постигли договор о заједничкој војној акцији на подручју Бихаћа.

 

- Дана 22. јула 1995. године предсједник Туђман и предсједник Изетбеговић, скупа са својим делегацијама, у Сплиту су одржали састанак на врху. Имао сам прилику да заједно с америчким амбасадором Галбрајтом (Загреб) пратим преговоре који су се одвијали за преговарачким столом и да при томе играм улогу савјетника. У условима који тренутно владају наравно да је у првом плану стајала војна сурадња, нарочити молба босанске владе да се спријечи пад Бихаћког џепа с 200.000 људи. Имајући у виду интерес да Федерација и Хрватска преживе, те уз могућност да се догоди најгора хуманитарна катастрофа, предсједник Туђман је прихватио молбу за помоћ коју је упутила босанска влада - написао је тада Шварц Шилинг

 

Бивши амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт, упамћен и по изјави да су Срби геноцидан народ и да му је жао што је хрватска војска у јесен 1995. године заустављена надомак Бање Луке, у покушају да са себе скине одговорност за све оно што се дешавало у "Олуји" и након ње и због чега су, уосталом, хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркаш прошлог петка осуђени пред Хашким трибуналом на укупно 42 године робије, Галбрајт је рекао да је за злочине почињене у љето 1995. године на подручју РСК крив нико други до Фрањо Туђман, јер је, по њему, допустио да се догоди злочин.

 

Он је хрватским медијима још једном поновио да је руководство Хрватске имало подршку САД за извођење војне операције, да би помогло одбрану Бихаћа, што је, уосталом, било договорено с представницима БиХ 22. јула 1995. године у Сплиту.

 

- Рекли смо да се под тим околностима не противимо вашим војним операцијама. Али, јасно сам притом упозорио Туђмана да мора заштитити српске цивиле, а он се на та упозорења оглушио - казао је амбасадор.

 

Шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица РС, Сташа Кошарац, сматра да би се послије пресуде Хашког трибунала Готовини и Маркачу, којом је несумњиво доказано да иза организованог злочина над србским народом у Хрватској и Републици Србској стоји званични Загреб, на оптуженичкој клупи могли наћи и многи представници међународне заједнице, који нису урадили ништа да спријече етничко чишћење и крваве злочине.

 

- Да будемо јасни, "Олуја" се није могла ни десити без дозволе западних сила, а докази, које надлежни органи Републике Српске посједују, показују колико су стране дипломате умијешане у сва немила дешавања на овим нашим просторима. Зато никог не треба ни да чуди отворено лобирање од стране тих истих страних дипломата за пуштање на слободу неких ратних злочинаца - рекао је Кошарац, подсјетивши да се управо Кристијан Шварц Шилинг прошле године ставио у одбрану Ејупа Ганића, осумњиченог за злочин почињен у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992. године.

 

 

 

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина, Јанко Велимировић, оцијенио је чудним изостанак реакције правосудних органа БиХ на случај "Готовина", посебно због тога што је одбрана хрватског генерала упорно понављала да он није могао да буде одговоран за злочине почињене у "Олуји", јер је у то вријеме, наводно, био на територији БиХ.

 

- Поставља се оправдано питање због чега је један од највиших официра хрватске војске боравио на територији друге државе. Исто тако, невјероватно је да правосудне органе БиХ уопште не занима каква је улога тог официра на подручју на којем су почињени бројни злочини против србских цивила и војника. Ако већ није одговоран за злочине у Хрватској, како тврди његова одбрана, треба да одговара за злодјела почињена на територији БиХ, односно РС - рекао је Велимировић.

 

 

 

На Брионском састанку, чији су транскрипти често цитирани у хашкој судници, Фрањо Туђман је у неколико наврата поновио да циљ војне акције треба да буде наношење тешког пораза србским снагама, од којег се неће тако лако опоравити. Туђман је отворено рекао да је његов крајни циљ "да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити мора капитулирати у неколико дана". На поменутом састанку хрватски предсједник је јасно поновио да Хрватска има наклоност САД за ову акцију.