Москва позива да се убрза рад на конвенцији о правном статусу Каспијског мора

Пројекат Конвенције о правном статусу Каспијског мора треба да буде размотрен на јесењем самиту у Москви каспијских држава, изјавио је представник МИП-а РФ Александар Головин на седници радне групе заменика шефова спољнополитичких ресор каспијских држава – Азербејџана, Русије, Ирана, Казахстана и Туркменистана.

До 1991. године Капијско море је било подељено договором између СССР и Ирана. После распада СССР искрсли су проблеми око правног статуса. Почели су преговори који се настављају до данашњег дана. Три самита – у Ашхабаду 2002 године, у Техерану 2007 и Бакуу 2010 године – приближила су ставове, али до коначног споразума није дошло.

На данашњи дан су само Русија, Азербејџан и Казахстан потписали билатералне споразуме који регулишу поделу дна северног дела мора. Али и међу њима је остало нерешено питање коришћења акваторије. Иран са своје стране предлаже једноставно решење: поделити море на пет једнаких делова. Баку се не слаже. Разлог су богати ресурси нафте. Астана је такође против. Јер тако ће се залихе нафте Ирана увећати два и по пута. Тражи се компромис. Одсуство правног статуса кочи развој нафтних пројекат – и националних и заједничких. Зато Русија инсистира на убрзање разраде Конвенције.

Ради се о огромним економским губицима. Да би се они избегли важно је максимално приближити ставове страна, сматра водећи научни сарадник одељења Кавказа Института ЗНД Феликс Станевски:

Заинтересовани смо за то да се ти споразуми тичу што већег броја земаља. То значи да је нама потребан споразум који ће задовољити и Казахстан, и Туркменију, и Азербејџан, и Иран. Односно, за нас је веома важна стабилност самог споразума. Ако он буде одговарао интересима већине каспијских држава, то нас неће задовољити.

Наравно, није лако делити дно Каспијског мора. Али постоје и ресурси воде, који нису ништа мање богати него подводни извори нафте. Довољно је сетити се јесетре. Постоји споразум о мораторијуму улова јесетре. Осим тога на прошлогодишњем самиту у Бакуу је потписан Споразум о сарадњи у безбедносној сфери на Капијском мору. То је сведочанство развоја узајамне сарадње пет земаља. А значи да постоји нада за одређење правног статус највећег језера на свету. Одлучујући може бити самит у новембру ове године у Москви. Председници имају намеру да управо тада ставе тачку на ово тешко питање.